Директива ЕК бр. 2011/24 у одређеним границама гарантује право грађана Европске уније на прекогранично здравствено збрињавање, односно на рефундацију њихових трошкова. Између држава чланица Европске уније ово би требало да се реализује без потешкоћа, међутим, на многим местима приликом остваривања због различитог уређивања у државама чланицама настају проблеми. А још је више потешкоћа на граници државе чланица Европске уније и оне која није члан – пример за то је ситуација између Србије и Мађарске.
Ове сметње могу да се отклоне локалним решењима, билатералним и трилатералним споразумима унутар, а и изван Европске уније. На пример, Еврорегија Дунав-Криш-Мориш-Тиса (ДКМТ) функционише на територије две земље чланице Европске уније (Мађарске и Румуније), као и земље која води преговоре о придруживању (Србија). Системи здравственог осигурања су различити, конкретни облици финансирања, а постоје и финансијске потешкоће у доступности збрињавања (на пример, дугачке листе чекања, време чекања). У случају хитног збрињавања, односно прекограничног рада, систем углавном функционише, док потпуније збрињавање за сада није доступно.
Ни сама поменута директива не разјашњава недвосмислено да ли јединствено европско тржиште и у том смислу јединствено да грађани Европске уније, осим у својим државама на целој територији Европске уније, имају право на коришћење здравствених услуга и не само у хитним случајевима. Није само нејасно да ли пацијенти могу у циљу збрињавања да се крећу између земаља чланица, већ и то да ли медицинско особље може да пређе у другу земљу ради обављања лечења, а да при том није у радном односу установе друге земље.
Ово потоње може да спречава и разлика у лекарским протоколима. Нису разрађени детаљнији облици накнаде трошкова, а ствара конфузију и то што се поједине интервенције у различитим земљама обрачунавају различитим износима. Може да изазива расправу и финансирање дуготрајних лечења. Чак ни једноставнија питања као што је добијање субвенционираног лека на рецепт који је издат у једној земљи, а да се узме у другој земљи нису решена. Изазов данашњице је да се предности дигитализације користе како у дијагностици, тако и у понуди ажурираних информација.
Са безброј предности, јединствено тржиште функционише у већини привредних области Европске уније, ипак у међусобној доступности јавних услуга има доста тога да се уради. AEBR је под називом B-solutions иницирала серију пројеката како би се на што више места процениле правне и административне препреке у здравственом збрињавању. На територији Еврорегије ДКМТ је такође спроведено више програма, на стручним саветовањима су идентификоване потешкоће и стручњаци су давали предлоге за њихово отклањање. Уколико не постоји свеобухватно, обавезно уређивање, локално договарање такође може да донесе решење. Конкретан резултат рада је нацрт споразума који би потписала надлежна министарства Мађарске, Румуније и Србије. Министарство здравства Румуније је већ изразило своју намеру за сарадњом, а одговор из Мађарске и Србије још се чека.
Естер Чокаши, директорка Непрофитног ЈД ДОО ДКМТ истиче да проширивање прекограничног здравственог збрињавања, осим што би поједноставило положај грађана Европске уније тиме да би преко границе могли да користе услуге у установи која је знатно ближе месту пружања услуга у њиховој земљи, већ би била омогућена и на већем простору идеалне величине и популације специјализација и оптимализација здравствених система.
Чак би у системима са више осигурања, флексибилна осигуравајућа друштва имала конкурентну предност. Тај систем би, осим земаља Европске уније и око њених спољашњих граница, могао да функционише чак и на Балкану, између земаља које нису чланице Европске уније. У оцени ситуације B-solutions је намера да се у једном новом пројекту оцене могућности и препреке.
