– Зашто заливате ватру испод котлића? Мислили смо да је то неки мајсторски захват у високој школи кувања рибе, али стварност је много простија: – Сувише је велики пламен, рибља чорба би искипела.

– После ублажавања мера, појавила се идеја да организујемо кување рибе у мањим групама по квартовима града. На седам места смо поставили по двадесет столова за по две стотине људи – каже заменик градоначелника Миклош Хајду. – Остало је и виртуелних догађаја, наиме, на нашој друштвеној страници се са свих делова света могу пријавити Бајани и да преносе како кувају рибу тамо где се управо налазе.

Дана 11. јула, у суботу у 18 часова, истовремено се на свим местима палила ватра. На злу срећу кувара рибље чорбе, око 6 сати је у пратњи снажног ветра стигао хладан талас. Неке учеснике је ветар који је повремено хоризонтално гасио ватру испод котлића и обесхрабрио, али они храбрији су и ово окренули у своју корист: од испражњених столова направили су заклон од ветра. – Знате ли која је разлика између сегединске и бајске рибље чорбе? – упитао нас је Балаж Салонтаи на дечјем игралишту једног стамбеног блока. – Како не бисмо знали! Сегединци пасирају, кувају основну супу, Бајани не, а чорбу једу са тестом. – И ово је разлика, али која је стварна? – Дајте, реците! – Сегединска је позната, а Бајска је укусна!

Балаж Салонтаи са пријатељима и рођацима скоро сваке суботе кува овде рибљу чорбу. Бајанима је рибља чорба празнично јело, потврђују нам на другој локацији – на острву Петефи, у парку поред Ресторана „Стари орах“ – супруга Шандора Шнајдера и супруга Јожефа Нађа. Оне су чланице Клуба пензионера Ујвароша, у два котлића кувају за осамнаесторо људи. Кување у котлићу се сматра више мушким послом, међутим, у Клубу има мало мушкараца, а две даме се одлично сналазе и са котлићем.
Фестивал кувања рибе је празник породичних и пријатељских заједница, они се не такмиче. Друга позната манифестација у Баји која се организује у помен Светог Јована Непомука – пуштање Јована детета, такмичарског је карактера. Пензионерке из Ујвароша су се пријавиле и тамо, међутим, само су се ишчуђавале каквим колима и опремом су пристизали са такмичења на такмичење шампиони кувања. – Код жирија нисмо ни освојили ништа, док се публици толико свидела наша рибља чорба да су нам олизали котлић за рибљом чорбом – каже Шнајдерова. На Фестивалу кувања рибе се ложи дрвима, као и на пуштању Јована детета. Ово је теже, јер је једна од тајни бајске рибље чорбе да мора непрекидно да ври. Плином се то много лакше постиже, али он не може да надомести опори мирис тврдог дрвета. Бајска рибља чорба се већ вековима кува од истих материјала на исти начин, а кувари истовремено имају у виду безброј сујеверја и хирова.

Ово је мало пародизовала Доминика Гергељ која живи у Филаделфији, када је кувала рибљу чорбу тамо у гаражи и видео снимак поставила на друштвеној страници Фестивала. Кажу, рецимо, да са рибом мора да се разговара док се кува – ово јој није пошло за руком, јер риба није рекла ништа. Међутим, успело јој је да окреће котлић тако да се рибља глава не окрене – на тај начин се не издроби месо у чорби.

Као што је рекла, сви Бајани који кувају рибу тврде да је њихово јело најбоље. Она то не тврди, само каже толико да је рибља чорба њеног оца најбоља.

Празник рибе у Баји се не слави само рибљом чорбом од шарана; једна Бајанка која се обрела у Аустралији, јавила се филмским снимком из Мелбурна. Она није кувала, већ је пржила, и то не дунавског шарана, већ тасманијског лососа, а није гарнирала шибица-тестом, већ збрзаном мешаном салатом – али у души је и она славила са онима код куће.

Удружење шампиона бајског такмичења у кувању рибе и Самоуправа града Баје су предложили да од сада друга субота у јулу постане Празник рибе у целој земљи. У Баји се једе много више рибе од просека земље, и они желе да се и у другим местима чешће конзумира ова здрава храна. Овој иницијативи се придружило више десетина ресторана и чарди из целе Мађарске, те су тог дана нудили рибље специјалитете са знатним попустом.