Док се већина суботичких пољопривредника придржава овог правила, на око 20 парцела забележено је спаљивање стрњике. Како би лакше открили површине које горе, Министарство пољопривреде је ове године склопило уговор са Институтом Биосенс из Новог Сада, који путем сателита детектује површине у државној својини на територији Војводине на којима се спаљују жетвени остаци. Подаци о бројевима парцела на којима је забележено паљење, достављени су и локалној самоуправи. На територији Суботице евидентирано је двадесетак парцела на којима је стрњика горела, укупне површине око 50 хектара, а оне су углавном у приватном власништву и не налазе се у близини већих саобраћајница. Иако је ове године забележен одређени пад када је паљење жетвених остатака у питању, на шта су утицале и бројне едукације које је организовао Штаб за кризне ситуације, овакви пожари на отвореном, осим што иду на штету пољопривредницима, представљају и велику опасност по безбедност.П рошле године је на територији Војводине стрњиште запаљено на површини од 500 хектара, а подаци за ову годину ускоро ће бити познати. Према прелиминарним подацима за октобар, најгоре је било у средњем Банату и Срему. За паљење остатака усева, градском Одлуком о пољопривредном земљишту прописана је новчана казна за физичка лица која се креће од 5.000 до 75.000 динара.
Мање у односу на прошлу годину, али стрњика се још увек пали
Наш регионСпаљивање жетвених остатака након скидања усева забрањено је Законом о пољопривредном земљишту, као и Одлуком Града Суботица о заштити усева и засада и пољопривредног земљишта.