Већ петнаесту годину, породица Стантић из Таванкута узгаја парадајз. На површини од седам јутара саде претежно сорте за прераду, шљивар и јабучар, а користе искључиво стајско ђубриво. Употреба хемијске заштите код њих је сведена на миминум, што доводи до бољег квалитета, али уз нешто мањи принос, објашњава Петар Стантић. Ове године парадајз се још увек зелени, плода је мање, а берба ће уместо крајем јула почети око 20. августа. Мање површина под парадајзом због дугодишњег стагнирања цене, слабији принос и касније дозревање утицали су да овај неизоставан састојак летњих салата поскупи. Свакодневним обиласком, контролом и превентивном заштитом, газдинство Стантића успело је да заштити свој плод од разних оболења. Међутим, највећи проблем за већину произвођача парадајза већ дужи низ година су вируси, напомиње Хајналка Богнар Пастор, стручни сарадник за заштиту биља. Пољопривредна стручна служба на терену прати развој болести и штеточина, а ове године у парадајзу су примећени трипси, племењача, којој је погодовало влажно време, алтернариа и памукова совица.