"Памтимо да је неколико разорних поплава у централној Европи током последњих 20 година проузроковано управо екстремним падавинама. Сложеност односа између атмосферских услова, екстремних падавина и поплава, заједно са уоченим растућим трендовима, указују на неопходност унапређивања науке и изградње истраживачких капацитета у овој области и у Србији. Губици услед екстремних климатских и хидролошких догађаја износили су 453 милијарде евра, у просеку 12 милијарди евра годишње, 79.200 евра по квадратном километру или 811 евра по становнику", каже руководилац EXtremeClimTwin пројекта др Биљана Басарин са Департмана за географију, туризам и хотелијерство. Природно-математички факултет је препознао ову потребу и предлогом пројекта успешно конкурисао на позив из Оквирног програма Европске уније за истраживање и иновације под називом Хоризонт 2020. Предлог пројекта је оцењен са максималних 15 поена као најбољи из Србије.