Најсеверније место Војводине насељено је 250 година након турских освајања. Постало је део граничарског подручја за одбрану од Турака, где су почеле да привређују велике мађарске породице, а село је од 1772. године грађено плански. Након Првог светског рата припало је Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, међутим, већинско становништво је до данас остало мађарско. И данас гравитира како према Суботици, тако и према Сегедину. За викенд је на 31. Данима бербе грожђа прослављено је и оснивање села.