15.04.2019.

Природа даје

Туризам

Даје призор, сунчеву светлост, свеж ваздух, пој птица, слободу кретања. Увид иза кулиса њеног функционисања. Да не бисмо упропрастили ову понуду, морају да се створе одговарајући услови, рецимо у водном турзму на Тиси. Овим се баве сарадници пројекта Watertour.

Article image
15.04.2019.

Ни у Мађарској, ни у Србији није истински унапређен туризам на рекама. Грађани некадашње целе Југославије углавном су желели да оду на Јадранско море, и то су и успевали. Војводини није намењена туристичка функција, просечни грађани нису ни знали колико се лепота крије, рецимо, поред доњег тока Тисе. После ратова новац је дуго био потребан за друге намене. У Мађарској се такође нису бавили овим питањем; овде су извори за развој пре додељени бањском туризму. Тиса са природним и културним благом које се налази поред реке, може да се надмеће са било којим делом Европе. Међутим, због заостајања, овде се тек сада побрајају вредности на којима ће се темељити унапређивање водног туризма. У овој области сарађују универзитетски истраживачи, стручњаци за развој туризма из Мађарске и Србије окупљени око Interreg - IPA CBC HUSRB/1602/31/0204 пројекта који подржава Европска унија. Последња радионица одржана је ових дана на Универзитету наука у Сегедину, на којој су учесници могли да разгледају изложбу фотографија о природи једног од организатора, др Золтана Каранчија.

Руководилац Института доцент др Ференц Ђери, контакт-особа пројекта, на наше питање је изнео да са становишта водног туризма у близини природе нема значаја што Тиси деценијама није враћен статус међународног пловног пута (а ово се недавно десило). Природи је чак користило што није било интензивнијег бродског саобраћаја. Од када је отворен гранични прелаз у пристаништу Сегедин, више ни државна граница није препрека.

На радионици смо стекли представу о садашњој ситуацији на мађарској страни од места Тисакечке до државне границе, а на српској страни од границе до ушћа реке. На шта обраћају пажњу пројектанти водног туризма? Шта може да постане стајалиште за туристе: природна вредност, ретке биљне и животињске врсте, едукативна стаза, купалиште или пешчани део обале погодан за купање. У обе земље је појава цветања Тисе туристичка атракција. Љубитеље природе привлачи ако уживо могу да гледају у средњем Потисју белорепана или црну луњу. Јединствена атракција рита у Тисаалпару је мочварна ребратица. У Војводини је најчистији меандер Стара Тиса код Чуруга. Дугачак је 24 километра, међутим, у викендицама дуж његове обале нема ни струје. Слано копово у близини Новог Бечеја, као специјални резерват природе, слично Белом језеру у Сегедину, одмориште птица селица – такође изазива посебну пажњу.

Оваква места упозоравају на једну контрадикторност: туристичке дестинације су обично заштићена подручја природе која су управо због тога што их људска интервенција није упропрастила. Ференц Ђери мисли да ово може да се неутралише изградњом инфатструктуре која ће с једне стране служити комфору људи, а с друге стране ће очувати природу. Добро је када постоје изграђена пристаништа где се може изаћи на обалу, евентуално обавити куповиу, користити тоалет, у сређеним условима одлагати отпатке. Прохтеви генерација се разликују. Док старијима ни струја није неопходна, млади одмах траже wifi-hotspot.

У дискусијама након излагања је изнето да је на обе стране границе потребан јединствен приступ, заједнички систем сигнализације. Било би препоручљиво оживети, поново увести некадашње радионице, као што су то биле колибе за обраду рибе, или возила на води као што су биле лађе. Битна средства еколошког васпитања су едукативне стазе – и оне би могле да постану циљне тачке омладинског туризма.