Продавац пекмеза од бобица сламе стоји испред шатора и тамо привлачи пролазнике. Обећава награду онима који одговоре на неколико питања, а из одговора сазнајемо шта је пекмез од бобица сламе. Прво се проба кафеном кашичицом, једна млада жена са синчићем каже да је то пекмез од јагода. Црвена тачка. Али какве везе има слама са јагодама? У пролеће се њоме покрије корен. Још једна црвена тачка. Како се на енглеском зову јагоде? Strawberry? А шта то дословно значи? Наравно, бобице сламе. А шта је награда за то што смо толико били паметни? Моћи ћете још једном да лизнете пекмез.
На главном тргу у Кечкемету је по трећи пут одржан фестивал палачинки. Човек би помислио да у палачинкама више нема неких иновација, али то је заблуда. Екипа десетог разреда средњошколки је нпр. испржила палачинке од зеленог теста. То је ионако у моди, на другом месту смо видели тамно браон и ружичасте палачинке. Палачинке поменутих девојака нису обојене вештачком бојом, већ данас веома актуелним сремушем.
Наставница и домаћица Хајналка Кајтар, члан жирија-лаика, и сама се изненадила неким идејама, и поред тога што је пре него што је пристала да буде члан жирија, разгледала на интернету технике прављења палачинки. Међутим, није ни сањала да се палачинке могу филовати гушчијим џигерицама, чак и џигерицама у слатком природном белом вину.
Такмичило се шест екипа у три категорије, такмичарска "дела" су припремљена у сланој, слаткој и креативној варијанти. Сви познају палачинке са орасима и пекмезом, али и овде је било финеса: нису стављени млевени ораси, већ ситно сецкани и пропржени. Хајналки Кајтар се јако допао фил са овчијим сиром и боровницама. Креативне девојке су једну врсту палачинки премазале сосом од павлаке са пилећим месом сецканим у облику резанаца.
У палачинке ваља стављати и мало алкохола. Највећи успех су имале палачинке са филом од сира, кајсија и кајсијеваче. Сваки укус се карактеристично одвајао. Палачинке са сиром и шунком нису се такмичиле, али смо их као посетиоци пробали – уз слано тесто иде слани фил. Члан жирија–лаик нас је већ до тада поучио да гледамо да ли палачинкар обе стране палачинки подједнако испржи, да нису негде загореле, да ли има грудвица у тесту – али је све било савршено. Ипак су биле необичне, као да једемо хамбургер у облику ташки.
Једна од сарадница оганизатора Alfa Event Kft. Ерика Ковач нам је рекла да су како палачинкари, тако и посетиоци овде из целе земље. Организовано је мноштво дечјих програма, ипак нам се учинило да је наjпопуларније било спуштање на стомаку низ глатко излизане стране фонтане. Окупила се многобројна екипа на такмичењу једења палачинки. Углавном деца истог узраста и висине, са рукама на леђима, халапљиво су гутала палачинке. Победник је био тај који је први прогутао палачинку.
Продавале су се палачинке и у складу са принципима палео-дијете за мршављење, а било је палачинки и без глутена и лактозе. Волонтери Фондације за културу Кечкемета су чак од унапред припремљене смесе пржили и палачинке без јаја; они су нам рекли да људи који су осетљиви на ту намирницу, редом им се захваљују да има и за њих палачинки.
Нису остали гладни ни они који не воле палачинке или су пре дезерта желели да поједу главно јело – нашле су се овде и кобасице, хурке, грилована пилетина, гирос. А они који би и за десерт хтели нешто друго, могли су да једу труфле.
