22.05.2020.

Искуство је највреднији сувенир

Туризам

Кофери Суботичанина Немање Мутића су скоро увек спаковани. Спојивши посао и задовољство, са 34 године Немања је пропутовао цео свет. Радећи као туристички водич, током године води путнике по целој Европи, док годишњи одмор проводи на путовањима за своју душу, по далеким, многима непознатим земљама.

Article image
22.05.2020.

— Масовни туризам ми је посао, али и кроз њега ја уживам и трудим се да слободно време које има група искористим да обиђем делове града у ком боравимо, који нису толико популарни, да их истражујем за себе. То траје од априла до октобра, када или водим ђачке екскурзије или на Медитерану дочекујем наше групе — почиње причу Немања. – Преко зиме путујем за своју душу. Углавном боравим у Азији, три године сам живео на Тајланду где сам предавао енглески језик у локалној школи. Део времена проведем тамо, а део ставим ранац на леђа и са кумом обилазим скровите пределе, пустиње, џунгле...

Годишње промени пет или шест земаља и тако је посетио Аустрију, Босну, Бугарску, Кину, Кубу, Чешку, Етиопију, Џибути, Египат, Француску, Немачку, Грчку, Италију, Јапан, Лаос, Македонију, Монако, Црну Гору, Пољску, Португал, Сан Марино, Словачку, Словенију, Турску, Танзанију, Тајланд... Део живота провео је у Египту, Италији, Шпанији, Тајланду и Турској. Посебан утисак на њега је оставио Тајланд, где сваки корак носи сусрет са новим информацијама.

—Први пут сам отишао туристички, али сам пет дана пред крај остао без новца у Банкоку и стицајем околности упознао људе и видео да није тешко доћи до посла. Већ те јесени смо се одлучили да одемо тамо. Од климе, хране, културе, религије све је другачије од онога на шта смо ми навикли у Европи. То је и интересантно, али је и велики шок. Међутим, када то прође, навикнеш се на храну, флору и фауну, људе... Тајланд се назива „земљом осмеха“ , јер се Тајланђани непрестано осмехују док причају и ходају, те је то прави блажени призор у односу на мргудна лица наших људи — истиче наш саговорник.

— У Џибутију, старој француској колонији на улазу у Црвено море, је почетак пуцања земље и идући по равницама имаш провалије које су ми најспецифичније од свега што сам видео. Ту је и ланац вулканских планина који изгледа задивљујуће. Никада нећу заборавити ноћ коју сам провео у савани у Етиопији, између кућа од прућа и жбуња, окружен локалним становницима. Први сусрет са великим сиромаштвом имао сам у Хургади и то ми је значило да схватим какво све богаство имам кад дођем кући, од воде из чесме до свега осталог. На тај начин почињеш да вреднујеш базичне ствари, све оно што нас окружује на чему и те како морамо да будемо захвални.

Ма колико биле сиромашне, Немања их никада не би назвао земљама „трећег света“.

— Они немају материјалне ствари, али нису сиромашни духом. Ми смо давно изгубили колективну енергију која се тамо осећа – одсечно ће Немања и додаје: — Људска интеракција је оно што смо ми на западу заборавили. Питање је ко је срећнији, они или ми.

Немањин животни мото је „имам џак препун снова“ и тако храбро остварује своје снове.

— Може да се путује богато са мало пара, али и сиромашно са пуно новца. Никад нисам путовао да се бахатим, колико имам – имам, волим да пробам традиционалну храну и попијем пиће са локалним становништвом. Имам аквареле земаља у којима сам живео, сувенире више не купујем за себе већ их доносим породици, пријатељима... Себи скупљам искуства. Они си највреднији сувенир.

С обзиром на актуелну ситуацију са пандемијом вируса корона, Немања за ову годину нема велике планове. Оно што је сигурно, јесте да ће лето провести у Србији, посвећен домаћем туризму и упознајући туристе са историјским и културним благом и лепотама којима наша земља располаже.