Камп KÉK (акроним назива кампа на мађарском који значи ПЛАВИ) − тако од милоште зову Средњошколски истраживачки камп биолошких наука Фондације наслеђа Штрауб. Учесници две недеље живе овде као истраживачи: експериментишу, разговарају, читају стручне чланке, хране се у мензи, увече шетају градом. Можда није свима познато да данас чак и научноистраживачке установе таквим средствима привлаче будући истраживачки подмладак.
Позив се упућује средњошколцима који су заинтересовани за биологију. Сваке године међу учесницима кампа има и неколико младих из Војводине. Руководитељка кампа и секретарка Фондације Илдико Шаркади нам каже да немају списак војвођанских средњошколаца, јер информације до потенцијалних учесника стижу само усменим путем. Она каже да су деца из Војводине веома љубазна и отворена. Тамаш Њилаш живи у Кањижи, а долази из средње медицинске школе у Сенти, Николета Кишари је из Бачког Петровог Села, а похађа средњу медицинску школу у Зрењанину.
Тамаш се подједнако интересује и за хемију и за биологију, не може још да се одлучи шта да изабере. Николета планира да полаже пријемни на медицинском факултету, а одавно је одлучила да се пријави у Сегедину. Обоје сматрају да им камп много помаже. Николети је постало јасно која је разлика између рада лекара у пракси, лекара истраживача и биолога истраживача. Тамаш на основу садашњих искустава нагиње према биологији. Уживали су у огледима ‒ у средњој школи скоро да не постоје услови за експерименте.
Део средњошколаца бави се питањем како функционише живот и живи свет. Зашто још није пронађен лек против рака? Тамаш нам објашњава да на основу молекуларне биологије може много боље да се разуме функционисање ћелија, а то је веома важан део наука које се баве животом. За њега је такође велико сазнање да је за откривање нових и све ефикаснијих лекова неопходно упознати процесе на нивоу ћелија, како би се могло утицати на њих.
Питам их, да ли су размишљали о томе где би желели да живе када заврше факултет. Да ли ће вратити своје знање у Војводину, у завичај, или ће остати у Мађарској, као што су то учинили многи њима слични млади људи? Тамаш одговара: требало би да врате своје знање, да помажу тамошњим младим људима како би ухватили корак са светом. Ако на крају буде професор биологије, он ће се вратити. Ако буде истраживач ‒ не верује, то знање у мањим местима не може да се искористи.
Николета каже: поштено јe да се знање стечено у Мађарској користи у Мађарској. Али, она је већ размишљала и о томе да би након дипломирања отишла у Немачку, као многи други. У богатијим државама научни истраживачи имају много боље услове.
