22.08.2018.

Истраживања у околини Борђоша отварају нова питања

Наука

Археолошка истраживања на локалитету Борђош код Новог Бечеја и у близини овог локалитета настављена су и у овог лета, предвођена стручњацима из Музеја Војводине из Новог Сада и њихових сарадника и колега из земље и иностранства.

Article image
22.08.2018.

Истраживања која су започета у пролеће 2014. године до сада су открила многобројне податке о животу људи на овим просторима од пре 7.000 година, али отворила и многа питања на која стручњаци из различитих области науке покушавају да дају одговоре. Овогодишња истраживања била су усмерена на ископавање једне од кућа на потезу Макаранда у непосредној близини Борђоша, објаснила нам је Тијана Станковић Пештерац, археолог и помоћник директора Музеја Војводине

„Ми смо га открили пре пар година приликом геомагнетне проспекције терена коју смо радили. Помоћу те методе смо уочили да постоји једно мање насеље са неколико кућа од којих су неке боље очуване, а неке су лошије, па смо одлучили да ове године истражимо једну од њих. Пошто финансије нису дозволиле да то буду обимнија истраживања, отворили смо једну мању сонду како бисмо у ствари тестирали и видели шта ћемо наћи. Опет смо открили једну кућу која је из периода раног неолита, дакле, са почетка млађег каменог доба. Желимо да утврдимо какав је тачно био однос између великог насеља које се простирало на 40 хектара на самом Борђошу и овог насеља, на локацији која се зове према потезу Макаранда. На површини смо нашли изузетно лепе налазе, између осталог, привезак од спондилус шкољке који је изузетно вредан, као и занимљиве предмете за које археолози још увек не знају тачно шта су, кажу да су то вероватно амулети од неког мермерног оникса чија су изворишта пронађена на Фрушкој гори. Приликом ископавања смо заправо нашли и доста мању количину керамике него што је то иначе случај. Обично нађемо велику количину керамике и онда имамо проблем где да је складиштимо. Нађено је неколико јако лепих фрагмената и чак једна здела која има комплетну профилацију на основу чега је могуће направити реконструкцију целе посуде.“

Према речима Александра Медовића, археоботаничара Музеја Војводине, кућа која је била предмет овогодишњих истраживања изузетно је велика, дужине око 18 метара и ширине од 8 метара. Оно што интригра јесте то што је оријентисана другачије у односу на куће из истог или каснијег периода. Ова нелогичност се повећава и када се зна да је кућа изграђена неповољно у односу на правац дувања кошаве која уме бити врло незгодна током године, а то зна свако ко је са ових простора.

„Не знамо ни одакле су људи који су овде дошли. Такође, не знамо ни да ли је кошава имала неке последице на њих и зашто је кућа управо тако била оријентисана. Гледали су, такорећи, према североистоку и југозападу, па је кошава ударала са стране. Што више радимо на терену и што више истражујемо постављамо све више и више питања, као што је и каква је овде била вегетација. С једне стране, знамо са Борђоша да је овде била степска вегетација горе на лесној тераси, али у њеном подножју је расло велико дрвеће као што су храст и брест. Да ли су те храстове шуме коју се налазиле у подножју биле довољне да заштите ову кућу од налета ветра, поставља се питање. Нешто слично у литератури смо нашли у Мађарској и Хрватској, дакле, овакве сличне куће. Код нас је нажалост ова тема мало заборављена или просто није истражена. У сваком случају ово је помак у добром правцу и ја се надам да ћемо из ових истраживања извући матреријал у виду угљенисаних житарица или неког дрвета који ћемо касније моћи да анализирамо.“

Подсетимо, археолошки локалитет Борђош у близини Новог Бечеја представља праву „слагалицу“ живота људи од пре 7.000 година наовамо, откривајући фрагмент по фрагмент богату историју која је пратила ове просторе на којима су се сусретале потиска и винчанска култура.