Услед људског деловања, наша животна средина непрестано се мења. Испуњавање прохтева човечанства одржавањем повољне животне средине могуће је на дуже стазе само свесним планирањем. Да би се то постигло, потребни су поуздани подаци како би се тачно видело чиме располажемо. Ово сазнање је почетком осамдесетих година прошлог века довело до развијања базе података CORINE Land Cover (CLC).

Да би се помогло планирању животне средине, постављен је циљ: успоставити базу података која ће на јединствен и упоредив начин приказати пределе европског континента и омогућити у дужем временском периоду испитивање њихових промена. Формирано је четрдесет четири разреда које се деле на пет класа (вештачке површине; пољопривредне површине; шумска вегетација и друге природне површине; влажна подручја и водене површине).

Карте садрже површине од најмање двадесет пет хектара. Прва CLC карта је приказивала стање 1990-их година, следећа се односи на 2000. годину, a од тог времена сваке шесте године израђују се нове карте.

Ових дана је на сајту Европске свемирске агенције (ESA) (https://land.copernicus.eu/pan-european/corine-land-cover) објављена најновија карта која приказује стање 2018. године и она није само за гледање, већ може да се бесплатно преузме. Поред актуелног стања земљишног покривача, сваки пут се израђују карте о променама: на њима се приказују површине на којима је на најмање пет хектара промењен део земљишта. Помоћу њих смо посматрали обим промена од 1990. до 2018. године у односу на целокупну површину у жупанијама и окрузима Еврорегије ДКМТ. У односу на целокупну површину, највеће промене се уочавају у жупанијама Мађарске, пре свега у Бач-Кишкуну, док је у Румунији и у руралнијим окрузима Војводине проценат тих подручја изразито мали. У Мађарској је та вредност у опадању, док се у Румунији од 2000. године уочава мањи пораст. Помоћу базе података, суштина промене такође може да се испитује вишестрано. Неке су само привидне: нпр. у Жупанији Бач-Кишкун промену углавном проузрокују подручја где се секу шуме, односно циркулација шума које расту на њима.

Истовремено, ширење градова и вештачких површина већ представља стварну промену. Поменути тип промене у периоду од 1990. до 2000. године био је најзначајнији – нарочито у Новом Саду и околини, али касније у србијанским окрузима то није било карактеристично. Међутим, у жупанијама Арад и Тимиш тај раст је континуиран, нпр. у потоњој је у периоду од 2012. до 2018. године величина вештачких површина порасла за више од 1600 хектара, али скоро искључиво у околини Темишвара. Промена углавном представља развој индустрије и саобраћаја, као и пораст популације и модернизацију у центрима. На основу низа података може се закључити да су из ових токова карактеристично изостали Жупанија Караш-Северин у Румунији, Севернобачки, Западнобачки и Северобанатски окрузи у Војводини. За утеху нам служи да природа није значајно угрожена, наиме, раст обично иде на уштрб пољопривредних површина.