03.08.2019.

Знање предака се поново оживљава

Наш регион

Деца из великих градова такође воле да граде колибу, обликују глину, да преду и ткају. Негде у дубини сви ми поседујемо то знање које је унапређивало развој материјалне културе. Музеј „Мора Ференц“ из Сегедина и Завод за културу војвођанских Мађара из Сенте, у оквиру Интерег – ИПА конкурса, организовали су камп народне архитектуре на једном салашу у Домасеку.

Article image
03.08.2019.

– Све је веће и лепше од оног што смо планирали – каже Илдико Рус Рац, истраживач етнографије, руководитељка кампа.

У летњој фуруни, осим хлебa, може да се пече и глина. Деца су била толико одушевљена да је руководитељка кампа морала да донесе и своју колекцију преслица и на шест преслица су деца учила да преду. Колиба од прућа не само што је успела и постала веома стабилна, јер су њене рогове повезали ужетом које је упредено у кампу, већ је по врућини пружила одличну изолацију, будући да су са суседног житног поља добили бале сламе за подизање зидова. У Домасеку, на салашу Фекетесели у петодвневном кампу који у оквиру пројекта NEWTRAD – HUSRB/1602/32/0086 подржава Програм Интерег-ИПА Мађарска-Србија, боравило је укупно двадесетпеторо деце узраста од десет до шеснаест година. Дванаесторо је дошло из Војводине – из места Сента, Ада и Кеви, а остали из Мађарске, тачније Хана Крешак из Даблина, главног града Ирске, где јој родитељи раде. У камп ју је довела сестра од стрица Лора Крешак. Обе највише воле израду наруквица и јахање.

Старији дечаци из Војводине, Ботонд Улер и Левенте Кабок, нису могли да се одвоје од градње фуруне. Ликовни предавач Универзитета наука у Сегедину Јанош Киш нам прича да је он са дванаест година научио да гради такву пећ. Важно је да човек још док је млад искуси како се под руком понаша глина, који су то статички и термички принципи које преци можда у теорији нису познавали, али су их одлично примењивали у пракси.

Девојчице воле да ткају и преду, да израђују ужад. Необично је видети да хаљину можемо да имамо и онда када је не купимо у радњи увезену са другог краја света, већ смо је сами израдили. На каквим једноставним, истовремено практичним средствима су радили наши преци! Поред радости стварања, рад развија спретност руку и координацију покрета.

Руководитељка кампа каже да је веома добро радити са децом. Деца из Мађарске и Војводине су се брзо спријатељила. Не морају да се дисциплинују. Програм је богат, до поподнева се уморе. Многи су први пут овде сели на коња – веома уживају у јахању. Наравно, имају прилике да се играју, ту је и стони тенис – штета што дани тако брзо пролете.

За истраживаче етнографије програм има дугорочнији циљ. Мапирају архитектонске успомене Сегедина и шире околине и са мађарске и са српске стране. Од тога ће саставити стручни приручник на мађарском и српском језику. Најзанимљивији циљ је, међутим, да се поново разматра историја народне архитектуре и материјалне култруе, прилагођена околностима 21. века, речју – да она постане поново део нашег свакодневног окружења.