18.02.2019.

Зар још увек убијају заштићене птице?

Наш регион

Зашто ждралови одлазе преко у Војводину и зашто се враћају на ноћење на Бело језеро? Како климатске промене и хемијска заштита биља утичу на свет птица? Да ли корморани поједу рибе од човека, или обрнуто?

Article image
18.02.2019.

У новембру прошле године на Белом језеру је примећенa до сада у Мађарској невиђенa птица, снежна сеница. Недавно, у околини Ходмезевашархеља, појавио се белокљуни северни гњурац. Поменуте појаве нису само знак да климатске промене реорганизују живи свет. У Мађарској је однедавно веома популаран хоби: осматрање птица. Многи купују квалитетне двогледе, фотоапарате и своја знања деле у он-лајн групама.
Карактеристичан је пример да је аматер који осматра птице насликао птицу на хранилици и ту слику објавио на интернету, јер није знао којој породици она припада. Пројектни менаџер Удружења орнитолога Мађарске Бела Токоди и руководилац Визиторског центра за модровране поменутог удружења Денеш Балинт испричали су да су на тај начин потврдили прво присуство сибирског попића у Мађарској, захваљујући управо томе што многи веома стручно осматрају свет птица. Међутим, чини се неспорним да је последица глобалног загревања управо чињеница да се птице које су се гнездиле на подручју Средоземља, данас размножавају и у Мађарској. Таква је црноглава стрнадица, као и карактеристична птица жбунасте вегетације Медитерана, свилорепи сврчић.

Не појављују се само нове врсте, већ нам нестају или разређују се наше старе и вољене птице. Пре тридесет или четрдесет година било је много пољских шева, данас их већ једва чујемо. Климатске промене и хемијска заштита биља истребљују инсекте, а тиме и храну за птице као што је на пример ласта. Постоје врсте за дивљење које су способне за прилагођавање. Пример за то је младунче црне чиопе које је способно да у периодима недостатка хране успорава свој метаболизам. Међутим, толико успешна адаптација да птица опстане и без хране ‒ не постоји. Патуљасти корморани су се вратили у Мађарску да се овде гнезде; они су пре више од сто година, приликом регулисања река, потиснути из својих станишта. Риболовци и велика рибља газдинства су, заједно са великим корморанима, љути на њих. Сматрају их штетном врстом птица јер се хране рибом. Денеш Балинт истиче да људи проузрокују штете, али у природи и у заједничком живљењу животињске врсте имају битну улогу. Данас су ждралови најпопуларније птице. Пре четрдесет година је била вест када су људи код Белог језера видели хиљаду ждралова како се одмарају. Протеклих година су истовремено избројали и седамдесет хиљада ждралова. Одлазе на црницу у Доц да се хране, а када нестане хране, прелете у Војводину, јер су тамо велике пољопривредне површине, а мања газдинства кукурузишта не заору одмах. Пређу и по четрдесет до шездесет километара, али се опет враћају на Бело језеро. Део њих овде и презими.

А зашто не проводе ноћ у Србији? Птичари са Белог језера кажу да је то због тога што тамо Закон о ловству није толико строг, а и мање се поштује. У Мађарској се не пуца на заштићене птице, чак су и страни ловци који су хтели да новцем изиграју закон, потиснути из земље. Тамо где постоје плитка слана језера, где је обезбеђено несметано ноћење као што је то Слано копово у близини Новог Бечеја, у Србији такође представљају атракцију као и у Мађарској.