26.06.2020.

Занатска чуда – Гастропијаца Гарабољ у Сентешу

Наш регион

У Сентешу је 20. јуна поново отворена Гастропијаца Гарабољ/Корпа за продају необичних занатских производа. У Дому уметности купци су били дочекивани код четрдесет стола. Разгледајући – а понегде смо и окусили понуду, констатовали смо да је људска креативност бескрајна.

Article image
26.06.2020.

Јењавањем епидемије дегустирало се чачкалицама, кашикама – не. Козји сир смо пробали, а занатски мед још не. Золтан Немеш је успео да изнесе само делимични асортиман производа веб-робне куће сирева. Њихов главни профил је кућна достава, а у жупанијама Бач-Кишкун и Чонград имају више од две стотине купаца.

Занатски мед производи Каталин Дањи Хајду: она је за пензионерске дане изабрала корисну и креативну занимацију, а и додатак приходу – пчеларење. По узору на лековити сируп од усколисне боквице, почела је да ставља у мед лековите биљке. У једном препарату за искашљавање налазе се ђумбир, мајчина душица и боквица.

– И сам мед, а и лековите биљке су благотворни – заједно међусобно јачају своја дејства. Нема конзерванса у њима, нема ни нуспојава, лако се варе, могу га користити и стари, а и деца. Не може се предозирати, а уз то има веома добар укус – објашњава бабица у пензији.

Ђула Удвархељи је такође пензионер, почиње с тим да се он сада искупљује због тога што је током четрдесет година као инжењер за заштиту биља загађивао средину хемикалијама. Припрема и продаје сушене лековите печурке и мешавине чајева са лековитим дејством. Сталне купце је снабдевао и за време епидемије – болесницима би могло да представља проблем када би морали да паузирају са одређеном терапијом. Човек пореклом из Трансилваније има квалификацију стручног контролора гљива, брао је гљиве и по шумама и ливадама, али је морао да се окрене ка лековитим биљкама, јер су у низији сада честе суше, када не могу да се нађу печурке. Пасји трн сматра чудом света, а продаје и мешавине чајева за јачање имунитета. Неки побољшавају рат јетре, неки зауставе кашаљ.

У десет сати је већ велика гужва, мештани Сентеша су од 2014. године навикнути да се сваке треће суботе у месецу отвара занатска пијаца. Најпривлачније су намирнице, али могу да се купе и лепи ручни радови, везови и гоблени. Супрузи Атиле Шамуа која везе гоблене купци се враћају. Популаран производ су грбови Мађарске и Града Сентеша, али се траже и пејзажи, слике верских тема, романтичне сцене. – Ујутру, чим се пробудим, попијем кафу и враћам се у кревет да везем. Волим то да радим – каже. Моника Ковач Торма радо купује на гастро-пијаци, јер овде виђа многе познанике. Сваки пут је доживљај: и када купује, и када само разгледа понуду. За њу је битно и то што школа где ради – Стручна гимназија за хортикултуру „Јанош Барта“ – такође овде нуди производе њених ђака.

Дом уметности у Сентешу, место одржавања гастропијаце, садашњи изглед је добио подршком пограничног пројекта Мађарске и Румуније. За оронулу зграду која је проглашена спомеником културе могли су да добију подршку само ако јој пронађу неку функцију – прича Ержебет Калман Сабо, директорка Основне уметничке школе Сиварвањ/Дуга која је такође смештена у овој згради.

Наставници ове школе у Сентешу се баве чувањем занатске традиције. Овде нису опстајале династије занатлија као у Ходмезевашархељу, али уметничка школа је одржала у животу практична знања. Према мишљењу директорке, тржишни успех стварања занатских предмета спутава чињеница да је стручно мерило професионалног успеха став жирија, међутим, тамо се траже аутентични критеријуми. Због тога се ови предмети не уклапају у модерну средину живљења. Пијаца је покренута 2014. године, од тада ради са великим успехом. Надалеко се сматра најбољом занатском пијацом. Пазе на квалитет, не сме ни у ком случају продавати кинеска увозна роба за бебе са робом која представља уметнички квалитет. Произвођачима ових производа се не додељују потпоре, карактеристично је да раде уз пензију. Уметничкој школи организовање ове манифестације доноси мало прихода, али много посла. Међутим, продаваца и купаца има много, па су након укидања ограничења због опасности од епидемије, инсистирали на настављању.

На Гастропијаци Гарабољ увек се постави и уметничка изложба. Сада су нпр. изложена најбоља дела годишњег ликовног такмичења. Овде у центру пажње није техника уметности, већ се сваки пут задаје тема. Ове године су очекивали радове о мађарским проналазачима и њиховим проналасsцима: и поред епидемије, пристизали су изузетни радови из најбољих стваралачких радионица земље.