29.08.2020.

Виртуелни прозор у свет

Наш регион

Пандемија коронавируса затворила је почетком марта људе у куће и станове, „заробила“ и усидрила их на бродовима, а поједине затекла и иза затворских решетака, али за више од 70.000 људи са свих континената, захваљујући Суботичанки Славки Антић, осим њихових, отворили су се прозори широм света.

Article image
29.08.2020.

Са жељом да људи током ванредног стања добију могућност да доживе и друге погледе, изван своја четири зида, Славка је предложила дугогодишњој пријатељици из Хрватске Иви Хафнер да на Фејсбуку отворе заједно групу Поздрав с мог прозора. И након што су у већини земаља мере ублажене, интересовање за ову групу не јењава, напротив, број чланова се спонтано све више повећава, а администраторке и њихов тим увели су и новине које наилазе на подршку, сјајан одзив и позитивне коментаре.

— Волим да путујем и стално сам на неком другом месту. Ситуација са епидемијом ме је подстакла да ујединим све наше људе. Сви у групи смо једно. Границе и поделе за мене не постоје — каже Славка Антић.

Присећа се да је група за два сата од отварања имала чак 300 чланова, а од тада се дневно, у просеку, прикључивало око 1.000 људи.

— Чланови су са свих континената и из свих држава, чак и из Зимбабвеа. Имамо пар дестинација одакле је само по једна особа, рецимо Техеран, Каракас и Гуам, затим Кајманска острва, а на Хавајима имамо два члана. У Доминикани је мала комуна наших људи из бивше Југославије. У почетку је било фотографија са бродова, а стигао нам је недавно и поздрав из затворске ћелије, јер аутор тренутно „живи“ тамо. Имамо и жену која је захваљујући групи пронашла сестру — каже Славка Антић.

Славка и Ива су понете жељом за путовањима, повезивањем и дељењем позитивне енергије, отвореног ума кренуле у нешто што се људима подвукло под кожу. Док смо сви већину времена проводили код куће, а и данас се мање крећемо него што је био случај пре епидемије, тешко је било одолети и не завирити кроз прозоре у Непалу, на Аљасци, из вила са базенима до погледа на дивљу градњу испред куће.

— Сви смо у истој ситуацији када остајемо код куће како би заштитили себе и друге од вируса. Истовремено, упркос социјалном дистанцирању, људска потреба за разменом нема граница и ту је предност интернета — да нас повезује и кад морамо бити удаљени једни од других — поручују администраторке.

Због огромног интересовања, већ на почетку је било јасно да ће им бити потребно много времена, стрпљења и воље да одрже идеју, атмосферу и постигну све што је потребно, укључујући селекцију фотографија. Због тога су прошириле тим на Драгану Вилус из Суботице, Кристину Пшеница Кресоњу из Минхена, Дамира Суботића из Холандије, Миљана Брешанца из Беча, Иву Бенцун из Задра и Марка Марића из Пореча.

Круна онога што су оствариле за само пет месеци, уз то што су пробудиле бескрајне емоције и спојиле велики број људи, неке чак и уживо, јер су се у више држава чланови повезали и нашли, дружили се и заједно послали поздрав с прозора, је књига.

— Што је моја Ива рекла: треба оставити тестамент за будуће генерације. Да, то смо ми. Историју пишу победници, а ми смо задовољни да будемо један мали атом. Лично ми није фокус на крајњем одредишту, већ на путовању до њега. Кренула је кампања за књигу, снимили смо и видео. Идеја је да донацијама буду покривени трошкови за књигу и израда веб странице — каже Славка Антић и додаје да пројекат има и хуману страну јер ће донације које премаше трошкове бити упућене Фондацији “Буди хуман” за лечење деце.

Фотографије: Фејсбук група Поздрав с мог прозора