Цветање шафрањике почело је пре око две недеље и тренутно је на врхунцу, чиме су се стекли услови за утврђивање апсолутног броја јединки ове вишегодишње, зељасте биљке, чији су цветови најчешће љубичасти и ружичасти, а ређе бели. Цвет латинског назива Bulbocodiom versicolor, у Суботичкој пешчари ће се моћи видети још око две недеље.

„Иначе је ова врста изузетно осетљива и њој одговара како одређен тип станишта, тако и састав земљишта. То су ствари које се и даље истражују и било би јако добро каса бисмо успели да заштитимо и да сачувамо сва наша станишта пре него што изгубимо врсту“, истакла је Сандра Чокић Рех, руководилац сектора за заштиту природе ЈП „Палић-Лудаш“.

Шафрањика се у 18. веку простирала на око 700 хектара, сада је има на свега 8,6 хектара, и то на пет већих локалитета. Ипак, сваке године се открије и по неки нови, што говори о тренду повећања њене популације. Прошле године забележено је око 100.000 јединки, а већ првог дана ове године избројано је више од 25.000.

„Ми мало знамо о биологији ове врсте. Уочљиво је да је последњих пет година заступљен тренд повећања популације и то на свим површинама, како укупне популације шафрањике у Србији, односно Суботичкој пешчари, тако и на микролокацијама. Мале измене постоје. Приметили смо да је једне године више заступљена, тачније појављује се у већој бујности у шуми, а већ следеће је више има на отвореном станишту“, напомиње Чокић Рех.

Ручно бројање шафрањике почело је 2008. године, као наставак пројекта ревитализације станишта у сарадњи са Покрајинским заводом за заштиту природе, након што је Суботичка пешчара била узорана 2002. године. Значајно је због праћења ефикасности мера заштите природе, као и израде стратегије.

„Настојимо да омогућимо да ова биљка има станишта која ће јој одговарати и да се њена популација, односно површина на којој се простире прошири. Суштина пројекта је да се ревитализују станишта, да се овој биљци омогуће станишта и да настави да живи“.

Бројању су се придружиле и колеге из Националног парка „Кишкуншаг“ у Мађарској, а велика помоћ стигла је и од волонтера из Спортско-планинарског друштва „Спартак“ и Удружења љубитеља природе „Пожели жељу“. Александар Жмахер прикључио се акцији пре пар година јер је, како каже, и иначе често у природи.

„Ово је већ традиција. У почетку је било интересантно, сада је већ прешло у рутину, и још мало па би могли и заменити домаћине. Није тежак посао, мало је незгодно када се пролази кроз шибље и грање, али је занимљиво.“

Шафрањика је изузетно ретка и у Србији расте искључиво на подручју Суботичке пешчаре, и углавном је распрострањена уз речицу Киреш. Поред наше земље може се видети у Мађарској и у мањем обиму у источном делу Румуније.