27.09.2019.

Суша и сувишне унутрашње воде — заједнички изазов

Наш регион

Екстремни временски услови, изазвани климатским променама, све чешће доводе до хидролошких непогода, међу којима су најзаступљеније суша и и сувишне унутрашње воде. Оне, с обзиром на простор који обухватају и негативан утицај на агро-економски потенцијал, представљају регионални изазов, те је решавање овог проблема могуће само заједничким деловањем релевантних чинилаца из пограничних крајева Србије и Мађарске.

Article image
27.09.2019.

Универзитет из Сегедина, Водопривредна дирекција Доњег Потисја, Природно-математички и Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду и Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине“ удружили су снаге у прекограничном пројекту WATERatRISK, како би радили на великом проблему водног биланса, односно недостатка и вишка воде на територијама Војводине и јужног дела Мађарске.

Током две године, колико је пројекат трајао (од октобра 2017. до септембра 2019), стручњаци из науке и праксе са обе стране границе су, према речима др Минучера Месароша са Природно-математичког факултета, примењивали најсавременије методе осматрања земљине површине, савладали су и усвојили најновије методе прикупљања података — путем беспилотних летелица и сателита, научно-истраживачке институције и водопривредна предузећа интензивно су размењивали искуства.

Израђен је и Акциони план, који је креиран за истраживано подручје, односно у Мађарској за слив Донгер, а у Војводини за Чурушко-жабаљски слив. Овај последњи је, према речима др Атиле Бездана са Пољопривредног факултета, анализиран у хидролошко-хидрауличком смислу и предложене су адекватне мере у циљу борбе против неповољних ефеката суше и сувишних унутрашњих вода, односно вода које се дужи период задржавају на површинама које нису за то предвиђене, а које настају под дејством подземних вода или услед велике количине падавина, наглог топљења снега и конфигурације терена. Акциони план заправо представља унапређене постојеће планове управљања сливовима, који се односе на рад система за одводњавање, на режим рада црпне станице, на мере одржавања каналске мреже...

Стање каналске мреже у Војводини је, како је истакао др Бездан — у складу са могућностима. Системе би, према неким правилима, требало косити једном до два пута годишње, измуљавати на сваких пет година, међутим, квантитет и квалитет мера зависе од финансијских средстава. У сваком случају, водопривреда се труди да у што већој мери и на што више локација изврши неопходне радове, напоменуо је стручњак са Пољопривредног факултета.

У оквиру пројекта је набављена модерна опрема, односно метео станице за прикупљање података о падавинама, које су постављене у Жабљу. Оне су, уз снимања беспилотним летелицама, омогућиле надоградњу постојеће базе података ЈВП „Воде Војводине“, која је партнерима у пројекту који се баве истраживањима омогућила да створе одређене алгоритме и пронађу практична решења проблема.

Сви резултати пројекта WATERatRISK, чија је укупна вредност око 850.000 евра, доступни су на сајту пројекта, објављени су и у књизи, у којој су обједињени сви научни резултати, а како је најављено на завршној конференцији у Новом Саду, биће публиковано и неколико радова у врхунским светским научним часописима, који ће се односити на истраживања у вези са утицајем климатских промена на суфицит и дефицит вода.