27.05.2019.

Српско-мађарска граница: природа не зна за границе

Наш регион

Број црноглавих галебова на Палићу, једином месту у Србији на ком се последњих година гнезди ова врста, порастао је са 160 на 380 парова, а у колонији чапљи на Лудашком језеру евидентиране су нове врсте. Ови подаци показују да су управљачи заштићених подручја на северу Бачке на добром путу у реализацији мера активне заштите живог света на овом простору. У томе имају свесрдну помоћ колега из Мађарске.

Article image
27.05.2019.

Сарадња Јавног предузећа „Палић-Лудаш“ и Националног парка Кишкуншаг, управљача заштићених подручја са обе стране границе, дуга је готово три деценије. Размењују се стручни сарадници и чувари заштићених подручја и усклађују њихове активности уз границе, раде се истраживања слепог кучета и шафрањике, размењују се искуства у активним мерама заштите станишта угрожених врста, прате се заштићене врсте...

Поводом Међународног дана биодиверзитета, колеге из Србије и Мађарске су на Палићу прстеновали птице. Прстеновање, углавном птица певачица, ради се од 1984. године како би се пратила популација, број јединки, миграције, места на којима се гнезде, хране, презимљавају... Прстеновање се ради помоћу прстеновачких мрежа, у које се хватају птице, којима се потом стављају алуминијумски прстенови, од којих сваки има посебан број. Подаци се евидентирају у центрима за прстеновање птица, које има свака држава. Подаци се размењују, тако да прстеновачи у сваком тренутку имају податке о птицама, без обзира на то где су се и када ухватиле у мрежу.

Према речима Ота Секереша, чувара заштићеног подруча, веома је важно да се зна куда се крећу птице током миграције, која се дешава два пута у току године, приликом одласка на југ и у повратку из топлијих крајева.

— Није довољно да само заштитимо места где се птице гнезде и презимљавају, већ и места на њиховом миграционом путу, на којима стају да се одморе и прехране. Да би заштита имала ефекта, морамо да сачувамо сва природна станишта. Ова година је специфична по томе што је пролеће било суво, а сада је кишовито и доста хладно, па птице још нису почеле да се гнезде онако како би требало, а неке врсте које су раније стигле и почеле да се гнезде на време, оне већ имају младунце, али у много мањем броју него ранијих година.

Према речима чувара из Националног парка Кишкуншаг, Ђерђа Крнача, природа не познаје границе и због тога, рецимо, станиште чији је почетак на територији Мађарске, а простире се и у Србији, представља заједнички циљ за управљаче заштићених подручја, који се боре за очување биодиверзитета и природних реткости тих подручја.

Станишта Панонске низије су врло осетљива, с обзиром на то да се велики део заштићених подручја налази под пољопривредним земљиштем и да је човек заправо тај од ког би у највећој мери требало заштитити биљни и животињски свет, истакла је Сандра Чокић Рех, руководилац сектора заштите у ЈП „Палић-Лудаш“. Заштита је веома важна, истакла је она, јер се тиме спречава нестанак врста од којих зависи опстанак људског рода.

Иначе, Национални парк Кишкуншаг управља заштићеним подручјем између река Дунав и Тиса, на територији Мађарске, а Јавно предузеће „Палић Лудаш” заштићеним подручјем специјалних резервата природе „Лудашко језеро” и „Селевењске шуме”, Пределом изузетних одлика „Суботичка пешчара” и Парком природе „Палић”.