Годишњи сусрет салашарских служби у регији између Дунава и Тисе одржан је ове године у Закањсеку, месту у суседству Морахалома. Од 2865 становника Закањсека, око хиљаду три стотине људи и данас живи на салашима. После Другог светског рата салаши су пружали дом за близу милион душа. До промене власти, њихов број је опао на двеста хиљада, а од тада се не мења број, већ салашарска популација.
У великим насељима произвођача воћа и поврћа, међу које спада и Закањсек, на периферијама живи велики број имућних породица пољопривредника. Тамо живе и стари становници салаша, који су остали без породице или се породица одселила негде даље. Због ниских цена салашарских кућа, многи који су се задужили у градовима и нису могли да плаћају режијске трошкове, преселили су се на салаше. Они и на периферијама представљају проблем за самоуправе.
Сеоска социјална служба је најпре формирана за решавање проблема малих насеља са старим становништвом, а касније је основана и Салашарска социјална служба. Њихов задатак је да снабдевају топлом храном људе који више не могу да брину о себи, да их одвезу код лекара, у цркву, да обављају послове, јер са периферије другачије не могу да дођу, као и да одвезу децу у школу и забавиште. Понекад морају да пробију пут за лекара и кола хитне помоћи, да обезбеде кретање по подводном терену и снегу.
Запослени у Служби мора да буде флексибилна, сналажљива и свестрана личност. Човек који је способан да решава туђе проблеме. Стари људи којима је потребна нега, сматрају га чланом породице. Нико други им месецима не покуца на врата, они са Службом поделе најповерљивије личне и здравствене проблеме, као и породичне тајне.
Најважније средство рада Салашарске службе је аутомобил. У Закањсеку се сазнало да има насеља која могу себи да приуште само теренско возило „Lada Niva“ старо тридесет година. Онима што су сналажљивији је на конкурсу додељен комби, „Dacia Duster“, а има служби које обилазе салаше теренцем „Ford Ranger“. Возило је и те како потребно: земљане путеве оштећују тешке пољопривредне машине, а пролазницима подједнако задају потешкоће песак и блато.
Овдашњи начин живота тешко може да се уклопи у правила Европске уније. Градоначелник Закањсека Антал Матуска нам је испричао да су од месних прерађевина поводом Дана месара направили пакете људима у потреби, које је Служба достављала на кућне адресе онима којима су намењени. Међутим, Служба за јавно здравље се огласила приговором да поменути гест није у складу са правилима безбедности хране.
Салашарска социјална служба у Мађарској служи као пример сличним услугама у Војводини. Председница Удружења сеоских социјалних служби између Дунава и Тисе Каталин Черс Зеленак нам је изнела да им је два пута додељена подршка на IPA конкурсу, а први запослени у Служби су обуку прошли у Хоргошу.
Битна разлика између две службе јесте да се у Мађарској службама додељује државна подршка и средства од Европске уније, а у Србији штићеници плаћају извесну надокнаду, док остала средства додељују локалне самоуправе и конкурсни извори.
