27.09.2020.

Пре педесет година амброзије скоро није ни било

Наш регион

Извиђањем из ваздуха у Жупанији Чонград идентификовано је 226.000 хектара површине загађене амброзијом. То је једанаест процената површине у овој жупанији ван пошумљеног подручја. Власници ових земљишта су 534 пута позивани на сузбијање поменутог корова. Концентрација полена амброзије је током пет недеља била у високој и веома високој категорији која код свих алергичних људи изазива жестоке реакције.

Article image
27.09.2020.

У Мађарској око два милиона људи пати од алергије. Од пролећа до јесени многе алергене биљке могу да изазову тегобе, а главна сезона траје обично од средине августа до средине септембра када се полен амброзије, по латинском називу ambrosia artemisiifolia, налази у великој концентрацији у ваздуху. Данас је тешко замислити, али пре педесет година амброзије скоро да није ни било у Карпатском басену. Ова биљка се појавила на почетку 20. века у Европи, вероватно је њено семе након Другог светског рата унето заједно са великим товарима жита допремљених из Америке. У Европи су позната три већа жаришта амброзије: долина реке Рон у Француској, околина Трста и околина Милана у Италији. Међутим, највише је загађен Карпатски басен, а унутар њега Низија.

И поред садашње масовне распрострањености, није данас највећа концентрација полена, већ је била најјача деведесетих година након промене система, за време распада земљорадничких задруга. Наиме, тада су остављене највеће површине земљишта на милост и немилост, а амброзија се брзо ширила на уштрб аутохтоних коровских биљака. Амброзија је веома непрохтевна у односу на квалитет тла, веома добро подноси сушу на пешчарама, нема природног противника, а алегрени прах цвета ветар одува и на сто километара раздаљине. У студији објављеној у часопису Magyar Tudomány/Мађарска наука, процењује се да трошкови за лекове против алергије на амброзију износе дванаест милијарди форинти, а укупни трошкови лечења 20 до 25 процената становништва на 30 до 35 милијарди. Амброзија се истиче међу осталим коровима који изазивају алергију, јер проузрокује 41% свих тегоба. Миклош Јухас, истраживач Универзитета наука у Сегедину који се дуго бави амброзијом и, осим градова у Мађарској и у градовима Војводине, организовао је осматрање концентрације полена, те у својој студији наводи да амброзија веома дуго цвета, чак и четири месеца, производи веома много полена и семена, a већина људи које пате од алергије осетљива је на њену иритацију. А они који постану осетљиви на амброзију, пре или касније ће постати алергични и на осталe алергенe коровских биљака.

Шта би се могло урадити да милиони не пате од тегоба проузрокованих амброзијом, и да не морају да се троше годишње десетине милиона на њихово лечење? Према информацији Владине управе у Жупанији Чонград, у најновије време настоје да наведу власнике земљишта на сузбијање амброзије извиђањем из ваздуха – више пута годишње, проналажењем загађених подручја, састављањем записника и решењем о казни.

Према искуству, нису најзагађеније велике обрађене њиве, већ запуштене мале парцеле. Кошење доноси само краткорочно решење, јер стабљика корова пукне, али за недељу или две ће да процвета. На стрништима и запарложеним њивама би било – али не стопроцентно – решење обрада тањирачом. Потпуно ефикасно селективно истребљење корова је веома скупо, а употреба тоталних препарата против корова је ограничена.

Због тога је на сунцокретовим и кукурузним пољима амброзија скоро увек присутна. Од средине лета ретко се косе ивице путева, након убирања летине воћњаци се не третирају, а због несређених имовинских односа на многим мањим парцелама расте скоро само амброзија. Она би се могла истребити вишегодишњим, усредсређеним, истрајним напорима. А за то нема реалне шансе – они који пате од алергије и даље могу само да се ослањају на скупе лекове.