23.04.2020.

Оболели од рака у време епидемије: између две ватре

Наш регион

Дилема оболелих од рака и чланова њихових породица је на обе стране српско-−мађарске границе иста: поред канцера сада прети и ризик од вируса корона. Шта могу да раде болесници?

Article image
23.04.2020.

И у Србији и у Мађарској се бројне болнице и клинике припремају за збрињавање оболелих од вируса корона. Додуше, лечење рака се сматра хитним случајем, реорганизација система се односи и на онкологију. Контролnи прегледи за које се сматра да се могу одложити се одлажу, настоји се да се смањи број сусрета лекара и болесника. У Мађарској се од болесника тражи да пре него што оду у болницу, прво се имејлом или телефоном договоре са својим лекаром; и Институт за онкологију Војводине се труди да електронским путем одржава контакте са пацијентима и да тако организује и рад онколошких комисија које одлучују о терапији а иначе се састају уживо.

-Део третмана у борби против тумора већ сам по себи повећава ризик од заразе – објашњава др Габор Пајкош, председник Мађарског друштва клиничке онкологије (бивши главни лекар Онкорадиолошког центра у Кечкемету), зато оболели од рака морају да избегавају сваку инфекцију независно од ове епидемије. То је због тога што се током периода лечења број белих крвних зрнаца у телу може смањити чак и ненормално, што може проузроковати инфекције које могу изазвати озбиљне и по живот опасне компликације, које би иначе неко лако преболео. Из тог разлога оболели од рака и чланови њихове породице још ригорозније морају да схвате прописе, своју личну заштиту тако у кући као и у саобраћају или у болници.

-Због ризика од инфекције, међутим, ниједан оболели од рака не сме да својевољно напусти онколошко лечење! Код сваког болесника појединачно се процењује ризик. У бројним стадијумима канцера је већи ризик обуставити третмане него се евентуално заразити вирусом корона. И не заборавимо: од инфекције корона вирусом се већина болесника излечи, а рак пак неће проћи сам од себе – наглашава Габор Пајкош.

-Смањење анксиозности је један од највећих изазова. Анксиозност не само да упропасти дане и ноћи, већ слаби и имунитет. Стога психолози предлажу да се сваког дана може бавити само са изазовима тог дана. Не бих смео да размишљам о томе шта се дешава ако ме ставе на респиратор, морам се усредсредити на оно што данас морам да радим и како то могу најбезбедније урадити – каже Ласло Б. Пап, главни уредник магазина за лечење рака (Rákgyógyítás Magazin), који се уређује у Сегедину и дистрибуира се по целој земљи у 15 хиљада примерака.

У отклањању страха може да помогне слушање музике, гимнастика у башти или бар поред отвореног прозора, релаксација, телефонски разговор са познаницима, али је добар метод и то када један период дана одредимо за анксиозност. То се назива свесном терапијом понашања, када одлучимо: “данас поподне од 3 сата пола сата ћу се бринути и плашити”. Пре и после овог термина, међутим, покушајмо да живимо свој живот, ако се појаве негативне мисли, треба да их одагнамо и да кажемо себи: сад није време за ово.