24.04.2019.

Кријумчаре наркотика хвата мађарска полиција

Наш регион

На граничном прелазу Реске, осим државне границе између Мађарске и Србије, прелази се и граница Европске уније и Шенгенске зоне. Упркос строгој контроли, криминалци кријумчаре дрогу и људе, а у близини границе филијале банака у Сегедину привлаче и прање новца.

Article image
24.04.2019.

У зору 16. априла Национална пореска и царинска управа је издала саопштење да је у једним колима била скривена „трава“ у вредности од четрдесет милиона форинти. Кола су због тога пордвргнута детаљној контроли, јер је возач из Србије био необично нервозан, па се испоставило да је у металном скровишту смештеном на шасији, путовало двадесет килограма материјала који изгледа као канабис и за који се сумња да је дрога.

Због учесталих вести, интересовали смо се код др Ференца Санке, портпарола Главног тужилаштва у Жупанији Чонград. Раздвојили смо кривична дела која су повезана са илегалном миграцијом и граничном оградом од оних која су повезана са „уобичајеним“ кријумчарењем, махом са међународном трговином дроге, односно прањем новца.

Организоване групе криминалаца, по националности углавном Срби и Албанци, које су се раније бавиле у већој мери трговином дроге, 2015. године су прешле на кријумчарење људима, јер је то тада био много уноснији посао. Међутим, због изградње техничке граничне препреке и пооштравања прописа, значајно је опао број миграната у граничном подручју Србије и Мађарске, али је зато поново повећан број случајева у вези са кријумчарењем дроге.

Најпогођенија жупанија је Чонград, а унутар ње гранични прелаз Аутопут Реске. Године 2017. многи кријумчари су откривени на овом прелазу. Др Ференц Санка нам је изнео да гранична ограда није постављена против кријумчара дроге, међутим, утиче и на њих: кријумчари морају да иду преко прелаза где је много ефикаснија провера. Истини за вољу, у замку не упадају главни кривци, већ курири.

Такође је карактеристично да они нису ухваћени на српској, већ на мађарској страни. У Мађарској је веома строга казна: у зависности од квалитета дроге, око десет килограма где се прелази граница, јесу посебно значајне количине. Кривичним закоником је за то дело запрећена казна затвора од пет до петнаест година. Судови изричу казне близу доње границе, и поред тога што већ и средња дужина казне износи десет година. Иако суд не наглашава да су та дела почињена у оквиру криминалне организације – мада је кријумчарење дроге увек организовани криминал – када се падне у руке полицији то има застрашујући утицај. Број откривених случајева с дрогом је 2018. и 2019. године опао. Сада је у „тренду“ кривично дело прање новца. То утолико има везе са границом што криминалци, прелазећи из Србије, отворе рачун у некој од филијала банака у Сегедину, где сакупљају новац прибављен негде у свету интернет-преваром, фишингом, и трансферишу га даље. Једна организована група починилаца ових дела из Сегедина, на челу са једним Нигеријцем, изнудила је од лакоумних људи 300 милиона форинти. Једна друга дружина је ојадила рачун светски познатог филмског продуцента помоћу банкаркског рачуна који је отворен фалсификованим исправама. Они су неправоснажном пресудом Суда у Сегедину осуђени на више од три године затвора.

У односу на ставке од стотине милиона, само је ситна малверзација када је један српски држављанин у Мађарској бесправно поднео захтева за дечји додатак и подигао укупно три милиона форинти.