Пројекат „Повећање ефикасности заштите од поплава у општини помоћу паметног мерења“ који се реализује у оквиру ИПА прекограничног програма Мађарска-Србија, за основни циљ има повећање капацитета општине Нови Бечеј и партнерског града Баје у области превенције и заштите од поплава. Једна од активности у склопу пројекта, јесте циклус тренинга намењених побољшању знања и вештина повереника цивилне заштите са циљем да се развије њихов проактиван став у случају ванредних ситуација. Једна од три етапе обуке, организована је ових дана у Новом Бечеју.
Зоран Кековић, предавач и председник Центра за анализу ризика и управљање кризама из Београда, који је партнер на пројекту, сматра да ванредне ситуације у данашње време не представљају изненађење.
— То је наша реалност. Ванредне ситуације се дешавају из године у годину. Оно што представља највећу енигму, јесте како ће грађани, органи локалне самоуправе и цела локална заједница реаговати на те опасности. Имајући у виду врло низак ниво капацитета и способности органа локалне самоуправе и низак ниво свести оних који треба да преузму одговорност у условима управљања ванредним ситуацијама, може се рећи да је едукација преко потребна. Едукација треба да обухвати све који су део одговора на ванредне ситуације, а првенствено поверенике цивилне заштите. Они имају велику улогу у местима у којима живе и раде, да преузму главни део посла у вези са организовањем, приправношћу и осталим мерама које су неопходне да би они које непосредно погађају опасности могли да реагују на прави начин и да дају одговарајући допринос укупним напорима у реаговању на такве ситуације. Природне непогоде имају велике и тешке последице по безбедност људи и имовине, угрожена је животна средина, материјална и културна добра, широк је опсег вредности које треба заштитити, али увек се полази од тога да су приоритет људи, односно њихови животи.
Обука обухвата три модула. Први се односи на околности високог ризика, односно на класификацију и карактеристике ванредних ситуација, управљање њима, процену ризика од природних непогода и других несрећа, као и на планове заштите и спасавања. Други модул подразумева мере припремљености, односно важност припреме за хитне случајеве у поплавама, организовање и спровођење мера спремности, као и комуникацију у ванредним ситуацијама. Трећи модул је посвећен мобилизацији заједнице, улози локалне самоуправе, узбуњивању, процедурама грађана у условима ванредних ситуација, као и примерима најбољих пракси и „наученим лекцијама“.
Пројекат се реализује се у периоду од 1. октобра 2017. године до 30. септембра текуће године, а његова укупна вредност је 938.462 евра, од чега су средства Европске уније 797.693 евра.
