Често израђујете развојне стратегије за погранична подручја? Различите земље, различити правни системи, различити језици... Познајете ли примере добре праксе?

Има добрих примера, рецимо ИНТЕРРЕГ пројекти мађарско-словеначког или мађарско-аустријског пограничног подручја. Ретко успемо да учествујемо у изради стратегије овако велике и разнолике регије, али имамо искуства. Нпр. 2017. године смо за град Печуј радили стратегију развоја туризма, којом су се испитивали накнадни ефекти серије манифестација поводом титуле Европске престонице културе 2010. Ово може да се искористи и унесе у стратегију пројекта Новог Сада 2021. По наруџбини локалне саомоуправе, сада је у току израда културне стратегије града Ђера.

Које су биле лепе стране, а које потешкоће при изради српско-мађарске културне стратегије?

Било је и лепих страна, али и потешкоћа. Има манифестација великог формата, јаких играча и ствари од великог међународног значаја – а поред њих моного веома малих локација, програма и идеја. Регија мора да се развија тако да у њој и мали и велики пронађу своју улогу.

Да ли сарадњу отежава то што актере раздвајају државне границе и језичке баријере?

Напротив, управо је у томе снага регије, када више нација могу да ступе на међународну сцену. У овој регији се налази мноштво различитих вредности, због тога је лако прићи и домаћим, а и страним туристима. Недостатак стручне оспособљености и знање језика је важна ствар, која се едукацијом може лако надокнадити.

Шта је најважнија туристичка резерва мађарско-српског пограничног подручја?

Културне вредности. Зграде, фолклор, ирге, обичаји су одређивали, а и данас делимично одрђују свакодневицу људи. То је главна резерва. Ово је занимљива регија, због тога ће бити интересантно да се на вредности надограђује модерна инфраструктура, професионални маркетинг и комуникација.

Како може да се реши да ривалске локалне туристичке организације сарађују унутар и изван граница?

Мора да се размишља спрат више. Треба створити једну регионалну платформу, обезбедити им новац и овлашћења. Поставити менаџмент зналаца који обављају послове ‒ да представе регију на међународним туристичким сајмовима, ажурирају сајт. Речју, фазонирати подручје.

Да ли је проблем што у мањим местима има низ традиционалних вредности, али није извесно да ли међу мештанима има људи способних за управљање њима?

Управо ће нова регионална организација у формирању добити задатак да с једне стране координира ресурсе, а с друге стране ‒ да пружа стручну помоћ мањим актерима: било да је реч о фолклорним ансамблима, култруним друштвима или самоуправама. Циљ је да са свих страна доспеју поруке на шире домаће, али и на међународно туристичко тржиште.

Да ли су у данашњој ситуацији у развојним подухватиам важнији новац, IQ и знање актера, или амбиција?

За развој туризма је потребно све. Путеви, хотели – то је хардвер. Локално стновништво које познаје, воли и уме аутентично да пренесе своју културу, а истовремено зна и стране језике – то је софтвер. А потребан је и „администратор система“: професионални менаџмент који ће према стратешким циљевима све ово организовти и њиме управљати.