Телечка висораван, другим називом Бачка лесна зараван је карактеристичан, леп крај који се простире на подручју Аљмаша, Каћмара и Мадароша у Мађарској, Старе Моравице, Телечке, Бајше, Малог Иђоша и Фекетића у Србији. Простори Телечке висоравни након повлачења Турака насељавани су земљорадницима разних етничких припадности. Овде су живели православни Срби, Буњевци католици, Немци евангелистичке вероисповести, обогаћивали су културе једни другима, спајали су своја разноврсна знања о привређивању и своје менталитете.

Са научног аспекта, јединствена је појава у Европи да се управо овде налази најдебља слојевита лесна наслага на основу које се данашњим инструментима, узимањем узорака дебљине од два сантиметара, може пратити историја климатских промена између тридесет две хиљаде и дванаест хиљада година уназад, по периодима од двадесет година.

Шеф Катедре за геологију и палеонтологију УНС др Пал Шимеги, који је заједно са мађарским и страним истраживачима испитивао геолошке и палеонтолошке информације сачуване у лесним зидовима циглана у Мадарошу и Каћмару, сматра веома значајним ова места, наиме, геолошки подаци на копну могу да се упореде са сличним подацима који су сачувани испод ледених поларних покривача, односно које је сачувао Атлантски океан, те може да се створи слика историје климе између тридесет две хиљаде и дванаест хиљада година.

У доба глобалног отопљавања, и те како су важна ова сазнања, јер у годинама на крају леденог доба људска производња још није могла да утиче на екосистем Земље, будући да су у то време на нашој планети живели људи који су се бавили само риболовом, ловом и сакупљањем плодова. Међутим, ни у то доба клима није била стабилна. Временски је ту протекао циклус од четири стотине година, односно хиљаду петсто година отопљавања и захлађења. Постоји један временски хоризонт, максимум на крају леденог доба, када је просечна средња температура у јулу била свега 11°С. Истраживачи из Сегедина, заједно са самоуправама овог подручја, планирали су формирање геопарка, иложбених простора, едукативних стаза о значају Телечке лесне заравни, као и изградњу прилазне бициклистичке стазе, користећи при томе и одлична својства циглана у Мадарошу и Каћмару. Појавила се и идеја о одржавању годишњег фестивала на којем би се у вези са геолошким истраживањима окупили становници места и са мађарске и са српске стране, одсељеници, као и остали заинтересовани. Представама би се оживело заједничко културно наслеђе, припремили би се гастрономски специјалитети овог краја, поново би се успоставиле личне и родбинске везе.

Све до данас нису успели да израде пројекат који би на конкурсу добио подршку. Према мишљењу професора Пала Шимегија, било би добро да неко покрене ову ствар. Наиме, и поред заштите коју предузима Управа Националног парка „Кишкуншаг“, подручје циглана без сталног одржавања и постављања визоторског места постаће дивље, покриће га багренац, откривена геолошка и палеонтолошка места могу да пропадну, а подручје које је ионако у неповољном положају ће пропустити могућност доброг улагања, а и прихода.