Мрежа саобраћајница у Мађарској је обликована тако да сви путеви воде према Будимпешти, преко ње или око ње. Насељена места изван главног града, поготово она ближе државној граници, доступна су веома споро, лошим путевима или обилазницом ‒ ауто-путем М0 који заобилази Будимпешту, веома је оптерећен, недовољно безбедан.
Непосредно након промене политичког система, основано је привредно друштво за изградњу Јужног ауто-пута, међутим, без државне подршке и политичке воље тај ауто-пут се није могао остварити. Истовремено, до средине 2000-их година изграђен је већи део ауто-путева поласком из Будимпеште радијално – те су тако насеља поред њих укључена у европску саобраћајну мрежу. Ипак, у недостатку инфраструктуре, ова насељена места у унутрашњости нису могла да ојачају међусобне везе, због чега су се у многим местима задржале економске неповољности.
Имајући у виду приступање Европској унији и подршку која је оданде очекивана, до 2015. године „булеварска“ мрежа ауто-путева је требало да буде завршена. Пут М8 би се градио у мањем кругу у правцу Секешфехервар˗Дунаујварош˗Кечкемет˗Солнок, а пут М9, полазећи из околине Шопрона у путном правцу Залаегерсег˗Нађканижа˗Капошвар˗Сексард˗Сегедин˗Бекешчаба˗Дебрецин, водио би саобраћај до периферије. Међутим, економска криза која је почела 2008. године, осујетила је ове планове. Иностране капиталне инвестиције су у дужем периоду реализоване на линији Беч˗Будимпешта, односно у прстеновима који су се ширили око главног града, у Секешфехервару и Кечкемету, а после у местима поред ауто-путева у облику радијуса, нпр. у Дебрецину. План „Булевара унутрашњости“, како га је штампа назвала, опет је дошао у први план када је у преферираним центрима нестала квалификована радна снага.
Саветовање почетком фебруара у Сексарду сазвао је Иштван Хорват, посланик у Парламенту из Жупаније Толна. Присутни који су били за враћање трасе према ранијим предлозима који су у каснијим плановима измењени, усвојили су изјаву. Изнета су два различита, али подједнако важна интереса: према једном ‒ брзи путеви морају да пролазе поред градова у статусу жупаније. Према другом ‒ у садашњој ситуацији је важнији интерес откривање унутрашњих периферија где је све мање становништва, али још увек има нешто радне снаге. Циљ првобитног плана је био да се открију периферије, на путном правцу Капошвар˗Домбовар˗Сексард˗Кишкунхалаш˗Сегедин. Друга верзија је под утицајем лобирања Печуја, измењена из Капошвара у правцу Печуја и Мохача, изградњом новог моста на Дунаву код Мохача. О мосту код Мохача је одлука већ донета, чиме би скоро непотребан постао мост на Дунаву Сексард˗Фајс, изграђен пре скоро двадесет година који за сада никуд не води, а средиште Јужне низије, места Кишкуншага, била би заобилажена у широком луку.
Посланик у Парламенту подручја Јужне низије, углавном из Кишкунхалаша Габор Бањаи је након састанка објавио видео-снимак на својој фејсбук-страници. https://www.facebook.com/banyaigaborkepviselo/posts/3771324056239146 Према том плану, путни правац Капошвар˗Домбовар˗Сексард˗нови мост на Дунаву настављао би се укрштањем са магистралним путем бр. 54. у правцу Кишкунхалаша и Јаношхалме, а око Кишсалаша би се прикључио недавно обновљеном магистралном путу бр. 55 између Баје и Сегедина. Од моста код Мохача у изградњи ће такође водити пут према путу 55 у правцу Чатаља˗Гара˗Бачборшод˗Бачбокод˗Татахаза.
О главним питањима ни сада није донета одлука, потребни су нови елаборати и усаглашавања.