18.09.2018.

Чудесни колач са алевом паприком

Наш регион

Калоча има два хунгарикума: народну уметност и зачинску паприку. Обе су имале главну улогу на Фестивалу паприке у Калочи у обновљеној Надбискупској/Érsekkert башти.

Article image
18.09.2018.

Након званичног отварања Фестивала паприке у Калочи, позорницу већ традиционално преузимају фолклористи. Мала децa су усхићено гледала професионалну игру млађих тинејџера. На фестивалима у Мађарској су по традицији популарна српска јела – у Калочи их је пљескавичар, можда из носталгије, рекламирао као југословенско јело.

Директорка Фестивала др Ђенђи Маго Нађ је нашем порталу изјавила да Калоча има два хунгарикума: народну уметност и зачинску паприку. Калоча је поносна на своју прошлост: на малање зидова ваљкањем, на вез, на ношњу. Није то прошлост у потпуности, јер је свака од њих и данас жива. Поред Надбискупске баште, у Дому чувара традиција за време Фестивала молери и дрворесци су одржали презентацију. Чак су испекли и „качи са паприком“.

„Качи“ је у овом крају дијалекат за колач. А „качи са паприком“ је традиционални колач. Основни облик је са шећером, сладак. Мајстор кувар, добитник награде „Венес“ Јожеф Немет, идејни творац Фестивала паприке, данас главни организатор Такмичења у кувању јела са паприком, испричао нам је како се поменути колач прави.

Умеси се фино кисело тесто које се богато намаже пачјом машћу. На то се посипа слатка млевена паприка, шећер, савије се, и пече у облику потковице. Паприка и карамелизовани шећер су чудесна комбинација укуса. На салашима (групама салаша) у околини Калоче је позната и данас се прави слана варијанта „качија са паприком“.

Фестивал паприке у Калочи је покренут непосредно после промене власти, истовремено када и Фестивал у кувању рибе у Баји и Фестивал кобасица у Бекешчаби. Од Јожефа Немета смо чули да мађарска гастрономија познаје више од две стотине јела са паприком. У мешани сир и на сланину ставља се сирова алева паприка, али кувана паприка је она права. Кува се 23 минута, али максимално два сата, како би се добила боја и укус. Ако се предуго кува са месом старије животиње, постаје слатко горки желатин.

На Фестивалу у Калочи реномирани жири оцењује производе професионалних екипа кувара. Захтев је само да у јелу буде паприка. Најбољи сервирају читаву серију јела: предјело са паприком, супу, перкелт, чак и десерт са паприкама. Да се и не говори о ракији од паприка, за коју се, према пословици, унапред треба захвалити, јер је толико јака да човеку застаје дах чим је окуси. Међутим, осим Фестивала, мађарској зачинској паприци се добро не пише. Јожеф Немет (није идентичан са главним шефом), председник Савета за производњу зачинске паприке нам је рекао да од 2003. године није био тако слаб род као ове сезоне. Са извозног тржишта, а чак и са домаћа тржишта, мађарску паприку полако потискује за четрдесет процената јефтинија јужноамеричка, јужноафричка и кинеска паприка. Већ и у Србији, на граници са производним крајем Сегедина, узгаја се већа количина паприке него у Мађарској.

Култура паприке је у Србији на високом нивоу. Нису само изврсни у производњи, већ од ње и кувају добра јела. Кула, побратимљени град Калоче, шаље на сваки фестивал своје представнике. На такмичењу је Главну награду града Калоче освојила управо екипа кувара МКЦ „Непкер“ из Куле.