12.11.2019.

Бициклисти дуже живе – ако их не прегазе

Наш регион

Бициклисти који возе прописно надвожњаком на раскрсници магистралног пута 55 и аутопута М5, понекад се стисну између два камиона. Спољашња трака из оба правца води на аутопут, због чега бајкери који се крећу напред, морају да балансирају између две траке и возила која се по њима крећу. Вожња на деоници од тих 1300 метара је опасна по живот. Наиме, са обе стране аутопута постоји одлична бициклистичка стаза, али је изостало повезивање самосталне бициклистичке траке преко надвожњака.

Article image
12.11.2019.

Ова по живот опасна ситуација траје већ петнаест година. У међувремену је знатно повећан и број бициклиста из Морахалома и Домасека ка Сегедину. Многи се шест до осам месеци у години возе – или би се возили – бициклом до радног места, што је добро због кретања, а и ваздух се мање загађује. Последњих година нови аутомобили су све шири, и то повећава опасност. Срећом, до несреће са смртним исходом овде још није дошло, а чланови невладине организације Клуб бајкера са Пешчаре то не би ни желеи да дочекају.
Они су организовали сакупљање потписа у циљу скретања пажње на деоницу пута која је за њих опасна. Иако је пријављено полицији, нису успели да добију полицијско обезбеђење како би могли да демонстративно заједно пређу двоточкашима преко надвожњака. Мелинда Чисар, портпаролка организације, рекла је да желе тренутно решење.

Јасно им је да би посебна бициклистичка стаза на надвожњаку била би веома скупа, али би се опасност могла неодложно смањити техничким решењима саобраћаја, тако што би се одвојиле посебне траке за бициклисте. Недавно изабран градоначелник Домасека Кристијан Сираки је у том циљу већ успоставио контакт са непрофитним акционарским друштвом Мађарски друмови које управља овим путем.

Мелинда Чисар је говорила и о томе да се мрежа бициклистичких стаза у изградњи све више користи, јер је вожња бициклом здрава. Цитирала је статистике Холандије: многи се возе бициклима, јер је доказано да бициклисти дуже живе и мањи су здравствени издаци за њих. Поред туриста, у околини Сегедина се многи већ одавно возе седам до девет месеци у години бициклима до радног места у Сегедину. Раздаљина између Сегедина и Баје је 105 километара, и само на ових 1.3 километра нема бициклистичке стазе. Међутим, безбедан саобраћај има још низ препрека: бициклистичке стазе нису повезане, а између неких насељених места није започето чак ни њихово планирање.

Едина Параги Тот на пример каже да када је почело са пројектовањем стазе између Закањсека и Морахалома, многи су само одмахнули руком: ко ће њоме ићи. Данас се већ целе породице викендом возе поменутом стазом. А бајкерима из Закањсека је такође добро дошло, јер су се збратимили са местом Хајдуково, па сада тамо бициклима одлазе у посету.

Више пута су превалили тај пут и веома им је драго што ће за догледно време Мађарску и Србију повезивати и безбедне бициклистичке стазе. До Ашотхалома су и до сада стизали изграђеном стазом, а ускоро ће се завршити изградња деонице од Ашотхалома до границе, као и бициклистичка стаза која ће водити преко Бачких Винограда. У Мађарској на многим местима нису спојене бициклистичке стазе. У агломерацији Сегедина према месту Шандорфалва такође постоји опасан недостатак, а на путу до Бордања недостаје четири километра од Сикшофирде до Чарде „Кулипинћо“. Било би добро да у Србији уче на нашим грешкама, како не би направили сличне.