Последњих дана, на територији Севернобачког округа бележе се умерене концентрације полена амброзије у ваздуху, што значи да сви који су алергични на овај коров, после готово два месеца, коначно могу да одахну. Али, иста непријатност их чека и наредне године, од почетка августа до последњих дана септембра. Цурење носа, кијање, свраб и сузење очију, кашљање, само су неки од непријатних симптома алергије, са којом се бори око трећина популације, а која може да доведе и до озбиљних здравствених проблема.
Ова инвазивна биљна врста, која нема природних непријатеља, последњих двадесет година је запосела погранични регион Србије и Мађарске, ширећи се по заштићеним подручјима и вршећи притисак на заштићене биљне врсте. Како би борба против амброзије била што ефикаснија, Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине и Факултет за хортикултуру и рурални развој Универзитета „Џон фон Нојман“ из Кечкемета, удружили су снаге и кроз различите пројкетне активности покушали да допринесу решавању овог проблема.
На северу Бачке, амброзија је сузбијана механичким и хемијским путем на око 170 хектара, успостављене су две аутоматске мерне станице — у Визиторском центру на Лудашком језеру и у Кањижи, вршена је анализа банке семена... Пројекат је имао и едукативни карактер, па је одржано неколико семинара за управљаче заштићених подручја, пољопривреднике и инспекторе заштите животне средине, којима су пренета искуства науке и праксе, на основу којих су заузети неки нови ставови и правци у погледу заштите природе од амброзије, али и других инвазивних биљних врста.
Амброзија представља велики проблем и у Мађарској. Према речима декана Факултета за хортикултуру и рурални развој из Кечкемета, Андраша Палковича, сваке године је има све више, а ову област регулише закон који се из године у годину мења. Донедавно је законом било прописано да се са заштитним мерама почиње до краја јуна, а према новим законским одредбама мере зависе од развоја биљке. То власницима парцела отежава придржавање закона јер нису сви упућени у стадијуме развоја овог корова, али, како истиче Палкович, сви улажу напор, а власти редовно врше контролу. Прописане су и високе казне, које достижу и неколико милиона форинти, у зависности од тога колика је површина захваћена амброзијом. Палкович сматра и да најбољи вид заштите није ни кошење нити хемијска средства, већ биохербициди, а посебно истиче онај који је развио др Ендре Переш и препоручује га за употребу и у Србији.
Немања Ерцег, помоћник покрајинског секретара за урбанизам и заштиту животне средине, задовољан је постигнутим у оквиру пројекта PROTECT. Као његов бенефит остају две мерне станице које ће и надаље пратити концентрацију полена амброзије у ваздуху, а наставиће се и са сузбијањем ове, али и других инвазивних биљних врста на које је пројекат указао. Отворене су и неке нове могућности за сарадњу и успостављање партнерства, јер се, истакао је Ерцег, заједно може много више постићи у заустављању ширења ове биљке која не зна за границе.
