За највећи хришћански празник, Ускрс – сећање на Исусову смрт распећем и његово васкрсење – припрема се четрдесетодневним постом и низом литургијских догађаја Велике недеље, како би на крају дошло до васкрсења, Ускршње недеље. Почетак Велике недеље је Цветна недеља која је у црквама, између осталог, повезана са освећењем врбових гранчица. Према религијском веровању, освећена реса има лековито дејство и, ако се убоде у земљу, отера гамад. Овај обичај је и дан-данас жив, чак и људи који нису побожни, гранчице врбе купују за ускршњу декорацију.

Сарадница-етнограф Музеја “Ференц Мора“ у Сегедину Анико Вероника Вуков је испричала нашем порталу како су симболи и обичаји паганских празника пролећа прелазили у хришћанску литургију и постали део народног веровања. Говорила је и о томе шта је остало у данашњем световном времену.

На Велики четвртак „звона одлазе у Рим“, то јест утихну. Бдење на Велики четвртак чува успомену на Исусово бдење на Маслиновој гори, или обичај да црквенa лица перу ноге сиромашним људима. Велики четвртак се помиње и као „Зелени четвртак“, јер се тог дана –као део великог поста – једе се храна припремљена од зелених биљака, зеља и спанаћа. Строги пост на Велики петак и данас многи поштују – чак и они које на то не побуђује покајање греха или жалост.

На Велики петак је било забрањено да се ради. Нису пекли хлеб, говорећи да ће се „претворити у камен“. Нису прали веш, јер ко такво одело обуче, „удариће га гром“. Мушкарци су обилазили њиве чегртаљкама како би отерали штетне силе. Прали су се у свежој води из бунара или потока, а окупали су и стоку – ово их је штитило од болести.

На Велику суботу поново се оглашавају звона, у црквама се освећује вода и ватра. Ускршња недеља је дан васкрснућа и радости. Освећују се колач, шунка и јагњеће месо, како би се очистило и оно што човек у себе унесе. Од мрвица освећеног колача давало се и животињама. Кости од освећене шунке обесили су у воћњаку како би отерале штеточине и како би дрвеће дало богат род.

Највише живи обичај поливања Ускршњег понедељка. Ова чаролија плодности се одржала од почетка 17. века и траје и данас; она чак и код нерелигиозних људи преставља истакнути друштвени догађај. А зашто су јаја симбол Ускрса? Јаја су један од најдревнијих симбола човечанства: носе значење рађања – сахране, обнове, васкрсења. Црвену боју су добила по боји крви и живота. Ово потврђују и мотиви којима се осликавају: љуска се обично ошара листом, дрвом живота, крстом.

Ускршње јагње је симбол Исуса, жртвованог Божјег сина. Међутим, у секуларном свету је најпознатији симбол зец. А какве везе има зека са васкрсењем? Ни сами ентнографи не знају поуздан одговор. Можда је због плодности пренет из паганске традиције у хришћанске празнике. Можда се ради само о погрешном преводу: људи су првобитно за Ускрс поклањали морке, а на немачком говорном подручју су називи ове две животиње слични.

За Ускрс често одлазе у цркву и они којима то у другим приликама није обичај. Обнова природе, Исусова смрт и васкрснуће су симбол вечите наде не само за вернике, већ и у културама хришћанских корена.