17.12.2018.

Заједнички бренд за погранично подручје!

Култура

Израђена је стратегија заједничког културног и туристичког развоја мађарско-српског пограничног подручја чије је стварање један од истакнутих задатака Пројекта „Разнобојна сарадња.“ Одличне особине, професионални развој и маркетинг могу да га претворе у успешан тржишни производ.

Article image
17.12.2018.

БДО је пета највећа међународна књиговодствена, ревизорска и консалтинг фирма. Кћерка- предузеће у Мађарској израђује и развојне стратегије, те је на тендеру овлашћена за израду стратегије заједничког културног и туристичког развоја мађарско-српског пограничног подручја. На седници Скупштине Еврорегионалне сарадње ДКМТ у Темишвару Стратегију је представио извршни директор БДО Мађарска Хотелске и услуге непокретностима ДОО Рихард Немет.

Погранично подручје обухвата жупаније Чонград и Бач-Кишкун у Мађарској, као и Аутономну покрајину Војводину у Србији. На простору од 44 хиљаде квадратних километара живи 2,7 милиона људи. Циљне групе су: Мађари и Срби из Србије који посећују Мађарску и грађани Мађарске који долазе у Србију, као и страни туристи који долазе на ове просторе. У две жупаније у Мађарској заједно, скоро је исти број гостију и ноћења као у Војводини чије је подручје много веће, а становништво бројније. И те како постоји простор за развој, између осталог због тога што ово подручје има за то изврсне карактеристике.

У Стратегији је истакнуто да је овај крај капија балканским земљама за улаз у Европу. Војводина је многонационални простор. Како на мађарској, тако и на српској страни заједнички су историјски корени и културно наслеђе. Постоје природне термалне воде, за које су на мађарској страни већ изграђене изврсне бање. У обе земље су осмишљени стални програми, фестивали, културно-туристичке дестинације. Низ примера добре праксе у Мађарској може да послужи као образац иницијативама у Србији. Титула Новог Сада као европске престонице културе 2021 усмериће међународну пажњу на овај простор.

Ако упоредимо потенцијале који постоје са обе стране границе, добићемо слику на којој преклапања стварају темеље заједничке културне и туристичке понуде. Између осталог, одлично природно окружење: равничарски предели између Тисе и Дунава; салаши; необична места као што је резерват бивола у Морахалому или подрумско село у Хајошу; посебне зграде као што су бања Хађматикум или Палата Вискупије у Калочи; мађарска национална мањина у Србији. И на крају, а не и последње: гастрономске могућности на обе стране.

Заједничка стратегија се гради на четири приоритета. Први је институционално-организацијско унапређивање. На овом простору треба изградити јединствену организациону структуру и менаџмент за развој. Успоставити партнерство и сарадњу између организација које већ функционишу, покренути стручне и језичке програме обуке. Укључивањем националних статистичких завода организовати јединствену базу података. Треба створити финансијску позадину за развој, као и образовати заједнички прекогранични новчани фонд.

Други приоритет је развој услуга и производа. Треба организовати културне догађаје, а постојеће проширити. Треба развити сеоски туризам. Потребно је понудити пакете, нпр. у близини бања треба проширити туристичку понуду, еко- или активни туризам који би повећао број ноћења. Стратегија предлаже да се направи заједнички програмски календар, који би био доступан како онлајн, тако и офлајн. Специјалним догађајима треба посветити посебну пажњу. Рецимо, искористити све могућности које пружа пројекат Европска престоница културе у Новом Саду. Развити мрежу салашарског туризма.

Веома је важан и трећи приоритет: развој пратеће инфраструктуре туризма. Сада је мало граничних прелаза, путеви у пограничном подручју су у лошем стању, јавни саобраћај не задовољава потребе. За растући туризам било би потребно више, а и бољих смештајних капацитета.

Четврти приоритет је маркетинг и развој комуникације. Информација мора да се достави потенцијалним потрошачима. За овај простор треба осмислити заједнички бренд, тржишне сегменте треба добро раздвојити. За потенцијалне циљне групе треба формулисати кључне поруке и проследити им. Израдити метод маркетинга који подржава туризам. Не треба жалити паре за маркетинг и комуникације, без тога је све остало у вези са развојем узалудно.

А колико све то кошта? Приликом израде стратегије процењени су и трошкови. Наравно, само трошкови који су потребни за остваривање културне стратегије, јер изградња граничних прелаза, културних центара, путева, развој смештајних капацитета је задатак држава, локалних самоуправа и приватних предузетника. За минималне збирне трошкове заједничког културног и туристичког развоја бројчано изражени трошкови износе 2.115.000 евра.