19.01.2020.

Успомене на покладе из времена пре лаптопа и паметних телефона 1

Култура

Покладе у хришћанској културној сфери су период између Крстовдана и Великог поста. Већина обичаја поклада везује се за живот сељака. Од новембра до марта пољопривредни радови су мировали, рано се спуштао мрак, па су људи имали много времена. У Бачкој је свет обичаја био посебно разнолик, јер је овде заједно живело више националности које су често међусобно преузимале обичаје или заједно проводиле поменути период године.

Article image
19.01.2020.

У Горњем Светом Ивану све до данас живе заједно три националности – осим Мађара, овде су Буњевци и Немци. Градоначелник општине Силард Вереш потиче из буњевачке породице, од младости се бави музиком, много је учинио за очување или оживљавање старих обичаја. У овим крајевима је период поклада био веома шарен.

Зими на њивама нема много посла, само се стока морала сваки дан збринути. По обичају, већина породица је заклала свињу пре Божића. Код имућнијих није био само један, већ и други свињокољ, који је скоро увек падао за време поклада. Породице су узгајале грожђе, имале су своје вино које је до Божића не само проврило, већ је обављено и његово прво претакање. Наравно, још месецима је сазревало у бурадима. Покладе карактеришу јела која се тада једу. У то време није било увек свежег свињског меса. У Бачкој су се у свим кућама пржили покладне крофне - мафише или листиће од киселог теста. Буњевци су од Немаца преузели обичај да се они зачине и циметом, а и звали су их као они: крофне са циметом. Мафише су посипали шећером у праху помешанима са циметом.

Традиционалнo швапско јело за покладе су кнедле на пари, тесто слично тесту за хлеб кува се изнад шерпе или испод поклопца у пари у минималној количини воде. Постоје варијанте са купусом и месом. У суседном Чавољу, тамошњи Немци су тесто кували на пари у једном комаду у облику торте, а около су ставили месо и купус, а Буњевци су правили кнедле величине песнице. Секли су га као торту или у троуглове као што је данас то обичај са пицом.

Пихтије нису намењене само за Нову годину. Правили су их када су имали на располагању потребне састојке. Спремали су их после свињокоља за време поклада од свежих свињских глава, ушију, репа и папака. Јели су их за доручак, нудили су гостима и носили их на поклон. У Бачкој је неизоставни део поклада била маскарада. Шаљивџије су ставиле маске, ушле у куће где је био свињокољ, па су тражили вечеру или их је домаћин сам понудио јелом. Понекад су се тако добро маскирали да су укућани само после дужег времена могли да отркрију ко се скрива иза маске. Није баш увек била умесна шала када су незвани посетиоци узели кобасице из фуруне или усољену шунку из корита или каде. Људи под маскама врло радо посећују и неке балове. На балу уочи Дана жена појављују се мушкарци обучени у вештице. У Гари је „на репу поклада“ оживљен обичај мушког бала – Бала петлова – на који долазе и жене са нацртаним брковима.