29.07.2019.

Сва лица глумачке каријере дуге седам деценија

Култура

Осим филмова, који су најјачи утисак управо завршеног 26. Фестивала европског филма Палић, љубитељи седме уметности с великом пажњом су пропратили изложбу „Сва лица Мире Бањац“, посвећену, према речима аутора Зорана Максимовића, вишедеценијској, плодној, нестварној и необичној каријери велике српске глумице.

Article image
29.07.2019.

„Ово су моја лица, то је све што је остало, али та лица нису само лица, то су судбине. Иза сваке те слике постоји једна судбина коју сам ја прошла и која је прошла кроз мене, за коју сам ја на крају насликана”, рекла је Мира Бањац на отварању изложбе.

— Врло сам поносна на све што сам радила. Одиграла сам много такозваног„малог“света, то су били „мали“ људи са великим поводом. Срећна сам што сам поред мојих жена, са мог поднебља, играла и жене из других миљеа, из Босне, Црне Горе, из Напуља,ван граница... То је било најтеже, зато што нисам препознавала оно што је већ моје, а морала сам да урадим те ликове. Морала сам да се потрудим да не исмејем ниједан лик, да сачувам његов идентитет, да сачувам психологију те особе и да то покријем својим именом и презименом.

Прослављена глумица рођена је 1929. године у сремском месту Ердевику. Још као девојчица постала је члан културне секције Прве пролетерске бригаде, са којом је обилазила Сремски фронт. По окончању Другог светског рата, ванредно је завршила школу, а захваљујући учитељици која је препознала њен таленат, уписала је Позоришну школу у Новом Саду, на којој је и дипломирала.

Позоришну каријеру је започела у Сремској Митровици. Играла је у Народном позоришту у Бањалуци, те Српском народном позоришту у Новом Саду. Од 1970. године је била члан „Атељеа 212“ на чијој сцени је остварила бројне значајне улоге. Одиграла је преко 100 улога на „даскама које живот значе“.

Током седам деценија каријере, Мира Бањац је остварила преко 160 филмских и телевизијских улога, које, како је истакао Радослав Зеленовић, директор Фестивала, остају као заоставштина за будућност, културно добро наше кинематографије и културе.

„Ова изложба је, у ствари, на неки начин, концентрација онога што је лице Мире Бањац у југословнској кинематографији. Концентрација због тога што нам нису потребне потребне слике да бисмо прошавши кроз изложбу схватили и подсетили се шта је све у каријери Мира Бањац радила“.

Он је подсетио да је Мира Бањац своју филмску каријеру почела давне 1964. године, улогом у остварењу „Косовски бој” и испричао анегдоту у вези са тим.

— Пре неколико година на тераси у Малој гостиони на Палићу новинари седе загњурени у кафу и текстове које треба да пошаљу. Мира стиже из оближњег хотела, седа и пали своју цигарету, пије кафу и гледа на језеро. Ја је питам: „Миро, зашто никада ниси говорила о својим почецима на филму?“. Пита ме: „О којим почецима?“ Кажем ја па „Косовски бој” на шта ће она мени: „Боже, Зеленовићу, па шта сам ја тамо играла, цара Мурата?“ Ја почнем да јој причам, она не верује, али на крају се сетила — рекао је Зеленовић.

Аутор изложбе, Зоран Максимовић, желео је да укаже на многоликост Мире Бањац, која је, како је рекао, подједнако добра у драмским и комичним улогама, у позоришту, на филму, радију и телевизији. Била је Катица, Перса, стрина Цана, Зорица Јорганџијевић, Анђелија, Даница Чворовић, Јела, Јованка, тетка Славка, баба Мара... Овом низу нема краја.

— Њена многоликост се огледа и у другим сегментима друштвеног живота па се поред глуме бавила и режијом, била је педагог, народни посланик, познати је културни посленик и ја сам желео да кроз изложбу покажем ту њену многоликост на више нивоа — казао је Максимовић.

Изложбу „Сва лица Мире Бањац“ приредио је Позоришни музеј Војводине поводом 60 година уметничког рада глумице, а од 2011. године, прилику да је види имала је публика широм Србије и региона.