29.10.2021.

Спасени, бундева за Ноћ вештица и гушчија гозба

Култура

Предај се осећању Ноћи вештица и проведи се добро на журки! Немојмо дозволити да бучно истеривање духова поремети тихо сећање на наше преминуле! Три дана која су поделила Европу: Ноћ вештица (31. октобар), Сви свети (1. новембар) и Дан мртвих (2. новембар). „Уљез“ је Ноћ вештица који ремети жалост, пагански празник који је заобилазницом стигао из Америке, али и у нашој регији је све више људи којима је важније расположење празника од његовог садржаја.

Article image
29.10.2021.

У породицама са децом скоро је већ обавеза дубљење бундеве. Домoви културе који држе до себе, крајем октобра организују породично дубљење бундеве. Аранжманима од украсних бундева наранџасте боје украшавају се „капије“ села и градова. У моди је да се прозори, балкони и дворишта кућа снабдевају истеривачем духова издубљеном од бундеве: свако вече се запали нова свећа уместо оне која је догорела претходне ноћи. У Сегедину је већ неколико година у моди дубљење бундеве, али се још нисмо срели са америчким обичајем када деца иду од куће до куће, траже новац или чоколаду претећи да ће, ако им не дају, учинити неку неваљалост. У граду се на више места организује Хеловин журка. Деци је у зоолошком врту споје са игром истраге, а младима у Дискотеци Синг-Синг, у Робној кући Нова и у Клубу Намбер ван.

Ноћ вештица је празник келтског порекла чији су обичај у Сједињене Државе пренели ирски исељеници. Један дан претходи дану Сви светих, а два Дану мртвих. Сви свети су празник свих спасених, његов религиозни садржај тешко се може спојити са диско-забавом. На Дан мртвих се побожни људи сећају оних преминулих који након смрти нису одмах примљени у рај, већ морају да се очисте и чистилишту.
Колико можемо да протумачимо из описа, грешницима нико не одаје помен, иако су мртви. Наравно, и не можемо знати да ли је неком од наших вољених покојника припала таква судбина, али ако јесте, нема шта да се слави, а не може им се ни молитвом, а ни забавом помоћи. Све је више људи који не упражњавају хришћанску веру, чак многи и не знају каква је разлика између Сви светих и Дана мртвих, већ само да се сећамо мртвих. Опуштено прихватају да се круг празника и код нас проширује једним шаљивим и „кул“ америчким Хеловином.

Заиста, има нечег заједничког у паганском истеривању духова са лампама у бундеви и кићењем гробова за Дан мртвих, паљењу свећа и кандила. Чини се да ни у једном свету вере живи не воле баш да се мртви враћају. Друидни свештеници их одвраћају од дома застрашујућим фигурама, хришћани настоје да враћају лутајуће душе у гробове кандилом и цветним кићењем. Око бундеве се такође мешају ствари. Келти духове нису плашили бундевом, већ репом – наравно, шупља бундева, налик на људску главу, много је погоднија за ту сврху. Бундеве се и код нас одавно гаје, али другачије. На Фестивалу бундева у Темерину, или на сличном догађају у Кикинди, и код нас у Кишкундорожми се слави јестива бундева, слатка и калорична биљна храна, која се у старом Сегедину звала динка бундева. Ова врста са сивом кором је добра за печење у пећници, или помешана са кукурузним брашном да се направи проја, као што је било спремљено на Фестивалу у Темерину. Хеловинска бундева топле наранџасте боје је прелепа, али док у сазревању постигне ту боју, постане тврда и нејестиво горка, чак неке варијанте могу да буду и отровне. Неки се боре против „усељавања“ празника у нашу културу који раније нису били уобичајени. Трговина види у томе пословну могућност, грађани социјализовани на конзумацију и нову могућност да се добро осећају. Неко је предложио да оставимо Хеловин Англосаксонцима, а ми овде и у средњој Европи боље да славимо Мартиндан (11. новембар), јер је реч о хришћанском свецу, а може да се једе гушчије месо и да се пије младо вино. Трговина се и у ово уклопила – све је више ресторана који рекламирају гушsчију гозбу за Мартиндан.