24.01.2019.

„Сањамо нешто смело и лудо“

Култура

Почетком године отвориће се и за публику Центар „Коло“ у Морахалому. Док је у току техничка примопредаја, поступци прибављања дозвола и пријем сарадника у Центар, пуном паром се одвијају и припреме за педесет девет културних програма који су прихваћени на конкурсу.

Article image
24.01.2019.

Интендант за културу Иштван Шереш је осим наведених, нашем порталу говорио о дугорочној улози Центра, као и о његовом одрживом раду. Важно је да Српски култруни центар „Коло“ не буде искључиво култруна установа у Морахалому. Половину ноћења у граду остварују туристи из Србије – после отварања установе, прошириће се и туристичка понуда.

Ако одузмемо дане званичних програма, биће времена и простора да Центар постане дом културних заједница. Жеља им је да привуку и локалне цивилне организације, као и ствараоце регије који су у неком кругу већ постали познати, али би им добро дошла и подршка ове установе. Прихватају и задатак неговања талената и образовање подмлатка, али би обезбедили место и за економске форуме. Уопште, желе да Центар „Коло“ постане центар за заједничко размишљање пограничног подручја. Културна мисија Центра је помагање да се народи различитог култруног идентитета ових простора међусобно упознају. Њихове циљне групе су: Срби из Мађарске, Мађари из Мађарске, Срби из Војводине, Мађари из Војводине, као и Срби из Србије. Према Иштвану Шерешу, данас многи у Мађарској чувају мистичну слику о Балкану. Има зазирања једних од других, не само због јужнословенских ратова, већ и због громогласног стила, седења на тераси, снажнијег изражавања националних интереса. Центар би желео да се врата која су данас још затворена отварajу једна према другима.

Култруном приближавању најлакше доприносе музика и плес. У њима нема потребе за вербалним познавањем језичког знања, јер је језик музике и покрета универзалан, а мешање између појединих националних група је било веома снажно. У Војводини и у другим уметничким гранама постоји традиција да се различити културни кругови међусобно допуњавају. На пример, Народно позориште у Суботици има и мађарску и српску трупу.

Има партнера са којима је сарадња сигурна. Такви су Факултет музичке уметности Универзитета наука у Сегедину и Музичка школа у Суботици. Сигурна тачка програма је и Фестивал „Застава“, који публици доноси нове музичке трендове, „underground” и омладинску културу. Једна друга идеја је да се позове Емир Кустурица са оркестром „No Smoking”. На путовању запрегом и трактором Салашарском позоришту из Војводине, које је 2018. године одликовано Наградом „Мађарска баштина“, једна од станица могла би да буде Центар „Коло“.

Од почетка наглашавају: народна култура је само једна од грана програмске политике Центра „Коло“. Отвараће се према модерној уметности. Планирају две модерне продукције плесног позоришта. У једној ће се плесати прича на музику балканског мелоса. Друга се користи техникама модерне плесне уметности Денеша Дебреија и Јожефа Нађа који су се школовали у Француској.

„Сањамо нешто смело и лудо“ – формулише Иштван Шереш. Као пример, сместили бисмо на позорницу клавиристу Шому Балаж-Пирија, једног од победника такмичења за откривање талената и један традиционални оркестар тамбураша и трубача.

То је идеја која надмашује културне продукције „Упознајмо хиљаду лица Балкана!“. Према мишљењу Иштвана Шереша, у јавној свести је највише море, неколико већих градова, као и пијаца у Суботици. Требало би се упознати и са крајевима унутрашњости земаља Балкана, јер је култура увек повезана са пределом, али и са доживљајем природе.