26.08.2019.

Путовање кроз време: скок у будућност од 7000 година

Култура

Недалеко од Новог Бечеја, између Тараша и Кумана, на левој обали Тисе, налази се неолитски археолошки локалитет Борђош. Истраживања која су започета у пролеће 2014. године, открила су мноштво података о животу људи на овим просторима од пре 7000 година, али и отворила многа питања на која стручњаци из различитих области науке покушавају да дају одговоре.

Article image
26.08.2019.

Истраживања овог насеља из млађег каменог доба, које се простире на 40 хектара, настављено је и ове године, у сарадњи мултидисциплинарног српско-немачког тима, односно археолога Музеј Војводине из Новог Сада и Института за праисторију „Кристијан Албрехт“ из Кила, коме су се придружиле и колеге са Универзитета у Ослу.

Према речима Тијане Станковић Пештерац, помоћнице директора Музеја Војводине, ове године је у делу насеља отворена сонда на месту где се налазила једна кућа и проширена је у правцу друге куће, са циљем да се утврди да ли су постојале оне које нису гореле, с обзиром на то да су објекти које се детектују путем геофизичких истраживања на археолошким лолаклитетима углавном претрпели пожар. У неолиту су куће грађене од набијене земље и имале су кровове од трске и прућа, и уколико би пожар захватио само једну, проширио се и на цело насеље.

Истраживале су се и две сонде северно од насеља, како би се утврдило порекло аномалија на геомагнетном снимку. Установљено је да се ради о јамама из средњовековног периода, које говоре о континуитету насеља на Борђошу. Ту се живело од пре 7000 година, до почетка 20. века, када су ту били салаши. Борђош је сада пољопривредно земљиште и с обзиром на то да се редовно обрађује, првих 30 центиметара слоја је уништено, па шетајући овим простором, можете наићи на остатке керамике из млађег каменог доба.

Идеја археолошких истраживања није да се ископава само један археолошки локалитет, већ је циљ да се проучи читав микрорегион како би се схватили сви процеси који су се дешавали у одређеном периоду у прошлости. Управо је зато у склопу овогодишњих истраживања на Борђошу геомагнетном проспекцијом испитано још шест локација у окружењу, где су, такође, откривена невероватна неолитска насеља. Борђош се ипак издваја као најзначајније и својом структуром најкомплексније насеље.

На такозваном борђошком платоу до сада су откривена 23 насеља из различитих периода из прошлости. Овај археолошки локалитет обилује налазима и разноврсним материјалом, а период неолита на овим просторима нарочито занима Мартина Фурхолта, професора на Универзитету у Ослу, који је ове године у Нови Бечеј довео и својих шест студената.

— Пре свега, интересује нас структура насеља дуж реке Тисе, каква је била друштвена организација у њима, као и њихова интеракција. Да ли је у овим насељима постојала нека врста централизованог система или су више или мање била независна, засебно организована са мало међусобних контаката... Борђош је пример једног од највећих и назначајнијих насеља из неолита и веома је интересантно видети како су та рана насеља била организована јер често мислимо да су насеља природна ствар, имамо их свуда, али у то време то је било нешто потпуно ново. Људи у то време нису били навикли да живе у већим заједницама. Претежно су то биле засебне породице које су мање или више биле покретне. Међутим, у неком тренутку су одлучили да се населе на одређена подручја и да ту оформе насеља. Борђош је у том смислу свакако један од најинтересантнијих локалитета из доба неолита у целој Европи.

Резултати досадашњих истраживања на овом археолошком локалитету, биће представљени на изложби и у књизи, које су планиране у наредном периоду.