26.03.2021.

Никада неће бити све ноте заузете

Култура

Ове године Сегедински фестивал младих композитора могао је да се одржи само он-лајн, концерт може да се одгледа на јутјуб-каналу – међутим, понуда је допадљива: и данас има у лепом броју младих композитора, а језик музике 21. века се вратио шаренилу и лакшем прихватању.

Article image
26.03.2021.

Они који су се озбиљном музиком последњи пут бавили у школи, склони су да верују како су се композитори рађали само давно, а модерна музика је систем тешко прихватљивих шумова. Иначе, као што се каже, све су ноте заузете, не може ништа ново да се измисли.

У ствари, скорашња историја мађарске музике такође демантује ову тврдњу, сматра Ерне Киш, један од организатора Трећег сегединског фестивала младих композитора, директор у пензији Дома културе „Шандор Балинт“ у Новом Сегедину, један од покретача савременог музичког живота у Сегедину. Након што је Бела Барток постао познат у свету, међународно признање стекли су и композитори као што је Жолт Дурко који је кренуо из Сегедина, или Петер Соколаи, Емил Петровић, деведесет петогодишњи Ђерђ Куртаг који је још увек са нама, односно мало млађи Петер Етвеш.

Пример великих стваралаца је увек инспиративан. Ствара живахан музички живот, мотивацију и изазов новим генерацијама. Музички таленат за стваралаштво може да се појави већ у најранијој животној доби – на пример, Моцарт је компоновао још на предшколском узрасту, а са тринаест година је написао целу оперу. Веома мала деца која почињу да уче свирање на неком инструменту, стварају импровизовано – Ерне Киш сматра да ствар крене заиста када науче да читају ноте и способни су да запишу музичке лествице. Данас ово знатно олакшава коришћење компјутера. У Сегедину је такође веома жив савремени музички живот, има много младих стваралаца. Овај фестивал, који се организује већ трећи пут, пружа им могућност за представљање, за популарисање њихових дела и уметности. Право учешћа имају композитори из Сегедина, пореклом из Сегедина или они који имају неку везу са Сегедином, а млађи су од 40 година. Ове године је изведено 15 дела 16 аутора.

https://www.youtube.com/watch?v=F5B9cnNTxgI

https://www.youtube.com/watch?v=sWtEJ26iJD0

Поједностављујуће, али и занимљиво и оправдано питање је: „Ко ће постати нови Куртаг?“ Највише њих је у одговору помињало име Петера Торњаија. И на овом фестивалу је изведен ораториј „Диксит“, написан за докторски композиторски концерт, који необичним апаратом, прелепим библијским текстом фасцинира публику. Након дужег времена, он је први који је постао композитор предавач на Музичкој академији. И остали су талентовани и обећавају – неки од њих су већ познати инструменталисти, има међу њима и веома младих. Од шеснаест аутора су три жене: Шара Иван, Ана Вираг Вираг и Лара Јазмин Халушка. Зашто су ретке композиторке, и да ли ће промена женских улога донети заокрет и у овоме – питамо Шару Иван, која већ има низ успешних дела у више жанрова.

Она каже да данас има све више познатих композитора жена у свету. Наравно, то не значи да у ранијим периодима историје музике није било преседана, иако је компоновање тада словило за „мушки занат“, радови композитора жена очувани су тек у малом броју. Она сматра да о садашњој ситуацији више говоре статистике, резултати конкурса и такмичења него оно што би заинтересовани могли да кажу.

Шара Иван каже да је тешко одредити ко је композитор, колико премијера или искустава је потребно да би се неко тако назвао. Могло би бити посебно питање колико су важне године, стечена искуства, али свакако, прави судија ће бити публика. Она ће одлучити шта јој се допада, а шта не. „Док свирамо у празној сали, тешко је оценити које ће дело, композиција, опстати за будућа покољења.“ Пијаниста-композитор Ђерђ Клебницки, и сам један од аутора фестивалског дела, истовремено организатор и пратња на клавиру бројним делима савременика, каже о протагонистима музичког живота у Сегедину: "У односу младих композитора и њихових колега извођача примећује се изразита подршка и заједништво. Бивши или актуелни школски другови и универзитетске колеге су са задовољством и оданошћу прихватиле и прихватају изазован уметнички задатак на инструменту или вокалисте. Реализација: интерпретација; под њиховим рукама се рађа младица, њиховим рукама се ствара прави опток за можда још недовољно избрушен драги камен".

Карактер модерне музике је измењен, каже Ерне Киш. Никада није био једнообразан – довољно је позивати се на дела већ поменутих знаменитих мађарских композитора. У данашње време је модерна музика постала још разноврснија, не постоји доминантан стил, квалитет и снага изражавања су једино мерило. Неоромантични стил је добио простор – музика 21. века се опет приближила широј публици. Није истина оно што су још пре неколико векова говорили, да нема ништа ново под Сунцем, да су све ноте већ заузете. Музика је чудо, крије безграничне могућности, које никада не пресахну. Понекад има понављања, редефинисања, као што се и архетипи музике у ново време, у новом контексту поново јављају.

Ерне Киш мисли да није реална опасност нити могућност да ће вештачка интелигенција оставити композиторе без хлеба. Већ постоји музика компонована машином, вероватно ће она постати самостална дисциплина или правац. Као што ни пре ни једна нова техничка или друга форма изражавања није потиснула раније, само је обогатила већ постојеће, не треба се плашити ни да ће рачунари учинити непотребним стваралачки људски мозак: увек ће остати вишак који је само жива личност човека способна да дода делима.