Покрајински завод за заштиту споменика културе из Новог Сада ангажовао је двадесетак археолога и стотинак физичких радника, који су дошли до интересантних открића на локалитету у Бачком Градишту, где је пронађена грнчарска радионица из трећег-четвртог века нове ере.
— То је радионица која је производила квалитетну занатску грнчарију, која се користила за послуживање, за чување хране и сличне намене. То је друга грнчарска радионица из тог периода која је истражена на територији Војводине. Једна је пронађена још педесетих-шесздесетих година у околини Вршца. Грнчарска радионица је подразумевала постојање грнчарске пећи у којој се керамика пекла, грнчар је на том месту и правио грнчарију, која је тада рађена на брзом витлу, од квалитетне глине и то су врло квалитетни производи који би и дан-данас, да су цели, могли да се користе — прича Ивана Пашић, археолог, руководилац археолошких ископавања на траси гасовода од границе Бугарске до границе Мађарске.
У атару Бачког Петровог Села, у близини реке Чик, где се налазе последњи локалитети које истражују у овој кампањи, пронашли су насеље из дванаестог века дугачко око два километра. На тој траси евидентирано је двадесетак кућа уз које су, у склопу својеврсне летње кухиње, постојале и пећи за печење хлеба. Осим тога, свака кућа имала је неколико јама у којима су се чувале намирнице, а поред кућа пронађени су и ровови који су служили за одвод површинских вода.
— Куће су скоро све прављене типски, односно све су биле мало укопане у земљу, имале су земљани под и у једном углу пећ за грејање. Те куће нису биле велике, отприлике око 16 квадрата, али су биле довољне да укућани у њима преспавају или потраже заклон од лошег врмена. У том периоду, свакодневни живот одвијао се углавном напољу, у дворишту, у активностима око гајења стоке, припремања хране... Оно што је занимљиво за период од једанаестог до тринаестог века, јесте да су се за кување осим глинених лонаца користили и глинени котлићи.
Нажалост, на локалитету надомак Бачког Петровог Села десило се делимично уништавање налазишта. У време када су археолози започели истраживање, извођачи радова на гасоводу ископали су ров како би поставили цеви и тако уништили део локалитета. Покрајински завод за заштиту споменика културе је по службеној дужности ставио забрану грађевинских радова, након чега су они и обустављени. Међутим, штета је учињена.
Покрајински завод за заштиту споменика културе са радовима је почео у јуну у околини Титела и на траси гасовода истражио је 24 археолошка локалитета. Махом су пронађени остаци насеља и некропола који датирају од праисторије, 4.000 година пре нове ере, закључно са осамнаестим веком. Када се заврши комплетна обрада свог археолошког материјала у Новом Саду у Покрајинском заводу, оно што је пронађено на територији општине Бечеј биће предато Градском музеју у Бечеју.