Данас у Мађарској већ и буњевачке породице углавном славе мајке прве недеље у мају, али држе се и старе традиције која једино код ове групације Хрвата живи, а то је да Буњевци за 3. адвентску недељу честитају мајкама, а за 4. адвентску недељу очевима. У оквиру фамилије некада су деца обилазила старије и млађе мајке, бабе и тетке и честитала им песмицама. За то су награђивана јабукама, орасима, на јабуку набоденим новчићима.
Мањинска самоуправа Хрвата у Гари је 2006. године породични обичај који се више не упражњава претворила у празник. Тада су за ту прилику деца и ученици из хрватске групе забавишта и одељења школе приредили програм. Старији пар обучен у народну ношњу представљао је мајке и очеве – њима су рецитовали, певали и играли. Честитали су и најстаријим Буњевцима – тада бакама од 92 и 98 година.
Будући да су Материце и оци веома близу Божића, Тамбурашки оркестар „Бачка“ је свирао и божићне песме. Приређена је и вечера која је на традиционалан начин почела умакањем ораха и белог лука у мед ради очувања здравља у новој години, а и како би бели лук отерао зле духове. Симбол јединства је била јабука расечена на толико комада колико је чланова породица имала.
Традиција божићног поста је жртвована јешнијим временима. Некада се за Бадње вече јео посни чорбаст пасуљ и бобаљке са маком. Ово је код данашњих породица замењено рибљом чорбом, а на заједничкој прослави у Дому културе на трпезу се износи говеђи или овчији перкелт, јер се лакше спрема за 120 до 150 људи.
Због епидемије, ни 2020, а ни ове године нису смели да организују заједничко славље, већ су славили у цркви, са маскама, поштујући међусобну раздаљину, а било је и мање људи – каже Мартон Кубатов, председник Хрватске самоуправе у Гари. Паљење четири адвентске свеће је подељено између Општинске самоуправе, Самоуправе немачке и хрватске националне мањине, као и Удружења Кружок Секеља у Гари.
У селима по Мађарској мало је свештеника. Отац Тибор Сич који живи у месту Вашкут, мисе служи у Гари и Ђурићу; он не говори буњевачки, због чега је позван свештеник из Војводине, декан Сомборског деканата Јосип Стефковић. Иначе, у Гари се двонедељно одржава миса на буњевачком језику: Иштван Крекић, осамдесет двогодишњи кантор, псалме пева на матерњем језику, а песму верника прати на оргуљама. Адвентска свећа је такође због недостатка свештеника упаљена у суботу – у недељу ће свештеник на другим местима службовања палити свеће.
Фотографије Мартон Кубатов Остале фотографије и видео-снимак су доступни на: https://www.youtube.com/watch?v=0pdLIOhIHP8 http://www.garaweb.hu/2021/0045gyertya/gyujtas3.htm
Миса уз тамбурице је била успешна, док је паљење свећа ометао оркански ветар. Школарци су извели свој програм, међутим, велики део деце из забавишта је био у карантину, тако да нису могли да наступају.
Мањинска самоуправа Хрвата у Гари је историју Буњеваца записала у три књиге, а њихов далеко познат Тамбурашки оркестар „Бачка“ је на два ЦД-а снимио локалне песме и игре Буњеваца из околине.
На миси уз тамбурице је црквене песме пратио Тамбурашки оркестар „Бачка“. Кантор Крекић је свирао на синтисајзеру, како би им био близу. Верници који редовно долазе на мисе још познају и воле да певају црквене песме. Тако се родила идеја да би требало издати и трећи ЦД са религиозним песмама буњевачке заједнице у Гари. Колико год имају идеја о очувању обичаја који су настали у великој заједници, ово су последње године када ово културно благо које још живи у глави Стипана Крекића и неколицини старијих људи, могу да сачувају за будућност.
