23.02.2020.

Медвед, Бошњак, Дидак и Ботош – обновљенe мaшкаре у Баји

Култура

Између два светска рата на крају сваке зиме обичај машкара је покренуо целу Бају. Истина, тада нису Буњевци под маскама из Доњег краја и Бајасентиштвана дошли на главни трг, већ су грађани из центра ишли код њих на бурну забаву. Након рата, деценијама је тај обичај био прекинут, а сада, како би се традиција поново наставила – подршком новоизабране локалне самоуправе – Бајани поново оживљавају машкаре.

Article image
23.02.2020.

Обичај буњевачких машкара је, слично осталим покладним манифестацијама, забава за терање зиме и очекивања пролећа, међутим, главне фигуре се разликују од ликова сличних игара на којима се сахрањује зима. Денеш Шокчевић, историчар културе, директор Мађарског института у Загребу, идејни творац оживљавања машкара, рекао је да су темељи ове забаве четири карактеристична лика. Медвид на ланцу који игра, туркоидно обучени Бошњак који тера медведа да игра, Дидак, старац који представља деду али је овде чаробњак и прави дебеле шале, као и човек са штапом - Ботош који покуша да упристоји Медвида и Дидака. Међу Буњевцима се већ у 18. веку бележи обичај машкаре – терање зиме, ликове су понели из „старе постојбине“ са територије данашње Босне и Херцеговине. Неко време је Бошњак који води медведа и тера да игра, била је препознатљива фигура у градовима Аустроугарске монархије. На маскенбалу у Баји, такође су били најспектакуларнији „медведи“ који су играли на ланцу и скупљали у решето новчиће од публике. Дидак није сасвим на месту у данашњем свету, не зна се тачно од чега би могао да направи простачку, масну шалу, коју би говорио и правио под маском на рачун публике. Због тога су и овде "душа" забаве музика и игра. Својственост дају тамбурице и танго хармоника. Машкаре су биле, наравно, они што добро играју коло, али у Баји сви од две до деведесет година уђу у коло, а они што још не знају да ходају, играју у наручју родитеља. Ове године је зима већ делимично била отерана, па је на Тргу Светог Тројства игра почела по сунцем обасјаном дану.

Тамо је после Дидак који симболизује зиму, а који није само неотесани шаљивџија, већ и грбави старац, оличење ружног и зла, као и симбол досадне, мрке и црне зиме, поштено отеран. Јадни „медвиди“ су играли до последњег даха, па су се срушили мртви на калдрму, и више ништа не спутава пролеће на тријумфалном путу. Један од челника локалних Буњеваца Мартон Кубатов објаснио је да је смисао забаве јачање јединства породица, рођака и суседа. Људи сада окрену леђа зими и прошлости и окрену се према будућности, пролећу и новој пословној години.

Градоначелница Клара Њирати је у поздравном говору рекла: "Нас који овде живимо одликује различитост, има нас Мађара, Хрвата, Немаца, Шокаца, Буњеваца, треба да живимо заједно у спокојству и радости. Са машкарама имамо и намеру у тренду. Уколико успемо поново да створимо традицију, може да постане тако атрактиван догађај за туристе као у јуну Бајски фестивал кувања рибље чорбе". Буњевци су у празнике одувек укључивали целу породицу: деца су расла у томе, а стари и са болним костима, ситним покретима могу да играју. Нови мотив је био ликовни конкурс за децу на који су се многи пријавили са прелепим шареним цртежима сликаним дечјом маштом.