25.09.2018.

Мали Исус, анђео без крила

Култура

Како се рестаурирају црквене слике загађене димом и чађу? Како може културно наслеђе северне Бачке у Мађарској и јужне Бачке у Србији поново оживети, а публику научити да га разуме? – то је тема пројекта „CommonHeritage“.

Article image
25.09.2018.

књига, и слике имају своју судбину. О некима би се могао написати роман. Један од Осим примера је историја животног дела Ференца Фалконера (1737-1792). Путујућа изложба која је након Суботице и Осијека сада постављена у Галерији „Нађ Иштван“ у Баји, приказује двадесет дела уметника барокног црквеног сликарства 18. века.

Пре десет година се само за једну или две слике знало да су Фалконерова дела. Рестаураторка Градског музеја у Суботици Жужана Корхец Пап је тада обнављала слику бочног олтара која је раније била вођена као дело непознатог сликара. Током рестаурације она је препознала сликарске одлике, карактеристичне боје и слична лица која су указала на Фалконерову уметност.

Стручњаци Музеја „Тир Иштван“ у Баји, Градског музеја у Суботици и Међуопштинског Завода за заштиту споменика културе, такође из Суботице, током више деценија раде заједно, јер је културно наслеђе Жупаније Бач-Кишкун и Бачке у Србији јединствено: његове делове државна граница раздваја тек једно столеће. Они и аплицирају заједно, нпр. у оквиру прекограничног програма сарадње Interreg-IPA CBC Мађарска ‒ Србија.

У депоу Музеја у Баји је од 1950. године чувано осам црквених слика у лошем стању које су у књизи инвентара, према речима историчарке уметности и директорке Музеја „Тир Иштван“ Зите Н. Ковач, вођене као дела непознатог уметника. Фалконерове слике су рађене у Фрањевачком самостану у Баји 1776. године, а када је 1950. године Совјетска армија поставила гарнизон у Баји и војнике уселила у ову зграду, слике су избачене на двориште. Сарадници Музеја су зналачки спасили шеснаест слика од пропасти.

Музеј у Баји је трагом истраживања Жужане Корхец Пап дошао до Фалконерових слика и понудио је помоћ: заједно са Катедром за рестаурацију Факултета за ликовну уметност Мађарске, студенти завршне године добили су задатак да за дипломски рад рестаурирају по једну слику. За њих је то био озбиљан професионални учинак, а Музеју исплатив и уз то квалитетан рад. Тако су открили да даљих осам слика могу да се повежу са именом Ференца Фалконера. Иницијатива за путујућу изложбу такође је потекла од Жужане Корхец Пап. Подршком заједничког пројекта IPA HUSRB 1602/32/0009, који је и сада у току, финансира се постављање међународне путујуће изложбе на четири места, радионице музејске педагогије, успостављање нове рестаураторске радионице, издавање двадесет књига за заштиту споменика. Осим тога, заједнички је израђено шест тематских путних праваца, а организују се и отворене радионице.

Најинтересантнијим смо сматрали радионице музејске педагогије. У разговору који смо водили са Зитом Н. Ковач, дошли смо до закључка да имамо веома оскудно знање о симболима црквеног сликарства, међутим, без њих слике не могу да се тумаче. Томе уче школарци разног узраста. Ми бисмо пали на тесту који су деца уз игру успешно решила. Наиме, деца су знала да лик детета анђеоског лица без крила, није нико други до Мали Исус.