24.06.2019.

Хармоника са дугметима из Хајоша је преживела 20. век

Култура

У дворишту бискупског дворца, Швабе из Хајоша спретних руку свирале су на стогодишњим хармоникама са дугметима на традиционалном сусрету хармоникаша. Овај необичан инструмент је пратио времена слуга, ратова, исељавања и скромног богаћења. Данас се туристи који у Подрумско насеље долазе из целог света диве швапским и мађарским песмама.

Article image
24.06.2019.

Хармоника Ференца Мендлера је много старија од њега: има 113 година. Чува је као зеницу ока. Треба је чистити, неговати, недељно једанпут продрмати. На њој су свирали и његови и деда и отац. Овај човек из Хајоша је у пубертету био члан, оснивач плесног ансамбла основаног пре 56 година, од тада свира плесачима. Свира и у свадбама, на новогодишњим забавама, за покладе и на баловима поводом бербе грожђа – када је овогодишњи сусрет хармоникаша завршен у дворишту дворца у Хајошу, он је поново стао на степенице и са толико радости је свирао да публика није хтела да крене кући.

На овогодишњем сусрету су се сећали Иштвана Киблера. Живот недавно преминулог ковача, музичара и узгајивача грожђа, скоро да сажима судбинске окретнице швапске мањине у Мађарској. У основној школи је био одличан ђак, међутим, због сиромаштва у породици, са тринаест година морао је да оде у бироше. У Вашкуту је имао веома тежак живот, али му се код једног велепоседника у Гари живот променио на боље. У село је дошао путујући музичар, и под његовим утицајем је одлучио да ће научити да свира хармонику.

Вратио се у Хајош и постао шегрт код ковача. Када је стекао сведочанство, године 1944. силом је морао да ступи у SS одреде. Преживео је рат и руско ратно заробљеништво, али када је стигао кући, породицу су му већ били иселили у Немачку, а у њиховој кући су живели колонисти из Словачке. Становао је код мајстора. Али дошао је мир, живот жели да живи, за прело су тражили музичара. Тамо је свирао хармонику и тамо се упознао са будућом супругом. Музичар мора да свира, нема времена да игра и да се удвара на баловима; ипак су се нашли, и након шездесет година их је само смрт могла да раздвоји.

Године 1957. је откупио своју некадашњу породичну кућу. Постао је ковач, члан савета, командант добровољних ватрогасаца. У социјалистичком систему је одликован и добио је наградно летовање у Совјетском Савезу. У свим могућим приликама је свирао на хармоници. Са Хором за чување традиција из Хајоша у Будимпешти, у Палати уметности је такође свирао ‒ у деведесет трећој години је имао трему пред наступ. Када је остарио, пре подне је радио у винограду, а после подне је у Подрумском насељу свирао туристима.

Дугметара, или под другим називом шрамл-хармоника, нешто је једноставнија од клавирске хармонике. Ференц Мендлер нам показује да се и мелодија и контра могу свирати дугметима. Његова има „шест мењача“: када притисне јендо дугме, истовремено се оглашавају четири вентила напред и два назад. Када развлачи мех, даје другачији звук од оног када га стисне. Песма може да се одсвира са три до четири дугмета – али не сме да се погреши, јер то сви примете. У Хајошу се и данас израђују хармонике са дугметима. Столар Ференц Шен је „ископирао“ дрвене делове старих хармоника. Ручно израђени вентили и мех су донети из Словачке. Хармонике се израђују и младима, међутим, мање је оних који их узимају у руке од оних који их на крају живота спусте.

Доајен хармоникаша после Иштвана Киблера постао је деведесеттрогодишњи Јанош Виднер. Многи музичари и певају мелодије – Јанош Виднер је већ изгубио глас, али у прстима му је живо вишедеценијско знање. Као и животна радост када, примајући аплауз публике, подигне у вис букет који је добио од режисера.