20.08.2021.

KAFF 2021: Дубинска уметност и дечја забава у сенци носталгије

Култура

Кечкеметски фестивал анимираног филма (KAFF), осим што приказује најбоља остварења анимираног филма у свету, одличан је програм и за децу. Смотра филмова која се организује сваке друге године прожета je носталгијом за минуло златно доба мађарског цртаног филма.

Article image
20.08.2021.

Hírös била врева. Испред постављена изложба, странци који се региструју, деца у мајицама Фестивала, у фотељама разговарају аутори анимираних филмова, речју: права фестивалска атмосфера.

Кечкеметски фестивал анимираног филма је због епидемије корона-вируса са уобичајеног јунског термина одложен за август. Директор Фестивала Ференц Микулаш сматра да је маневар био успешан, регистровано је више од петсто учесника из струке, што значи да је 15. KAFF одржан у пуном смислу.

Током пет дана приказано је три стотине седамдесет анимираних филмова из тридесет земаља, а програм су учинили разноврсним стручне дебате, изложбе и концерти. Онима који још нису присуствовали на KAFF-у, у свему овом изненађујуће је да су се у Кечкемету, који се суши по тој врућини, током пет дана могла видети најновија дела међународне анимације искључиво за одрасле, а истовремено је и одличан дечји програм. На главном тргу деца су могла да гледају најбоља дела херојског доба мађарске анимације, а у радионицама су се деца старијег узраста могла упознати са основама израде анимираних филмова. Могла су да стекну увид у продукције фестивала из света, што је веома често озбиљан културни шок за децу навикнуту на брзе телевизијске цртане филмове пуне акција у којима је све објашњено, а ипак су могла да се одушеве и овим. Када су већ превазишли чињеницу да се неће сваки цртани филм завршити срећно, могла су да одгледају најновији целовечерњи филм рађен на основу књига о „куфлима“ Андраша Данијела, а после чак и да га питају ког „куфлија“ је најпре измислио.

Поред тога, свугде се срећу великани-ветерани мађарског цртаног филма и анимације, као и активни ствараоци. Све је то могуће јер је Кечкемет ове године због педесетогодишњег Кечкеметфилма, неспорно центар мађарске анимације; овде су рађени доминантни мађарски цртани филмови за генерације данашњих одраслих.

Када се прелистава прелеп албум најаве програма на више стотине страна KAFF 2021, одмах пада у око, колико у издању има одавања признања, сећања, похвала – нажалост и некролога. Струка је ове године изгубила доминантне ствараоце и организаторе као што су режисери Марцел Јанковић или Ливиус Ђулаи, или др Ђерђ Матолчи, који је деценијама руководио Филмским студијом Панонија. Истовремено, Фестивал је прoжет тешком носталгијом за старим временима. Цртани филм је веома скуп жанр, због чега се целовечерње анимације раде само једном у неколико година. Стари темељи заната, због традиције, изнедрили су добре аниматоре и филмске ствараоце, али већина врхунских сарађује у страним делима. Оно у чему је Мађарска у последње време постигла значајне успехе, јесу кратки ауторски филмови који се, пре свега, раде на факултетима. (Наравно, и у овоме има изнимака: Ruben Brandt из 2019. године Милорада Крстића покупио је више фестивалских награда, а може да се гледа и на Netflix-у.) Истовремено се види и колико је разнобојна мађарска графика и свет анимације. Занимљиво је одгледати једне за другим, рецимо слике са песка које стварају необичан свет из снова Ференца Цакоа, а потом визуелне продукције Саболча Мењхеија који је изумио визуелни свет холивудских суперпродукција. Све у свему, KAFF је неизоставан програм и за оне који се интересују за филм, али и за оне који се интересују за графику, истовремено, ако неко хоће да забавља своју децу током пет дана, може да рачуна на то.

Кечкеметски фестивал анимираног филма је одржан од 11. до 15. августа у Кечкемету. Награду за најбољи целовечерњи европски филм, као и награду публике, добило је дело Тома Мура „Wolfwalkers“. Награду за најбољу мађарску и европску телевизијску серију, најбољи 3Д-филм, као и најбољи сценарио заслужила је ауторка „Циганских прича“ Марија Хорват. Награда за најбољи анимирани рад, као и Награда филмских критичара Мађарске додељене су Габору Улриху за краткометражни филм „Дина“. Награду за најбољи краткометражни филм су подељено добили Кинга Рофус за рад „Код куће“ и Ева Дарабош за „Збогом, мој мали панелу!“ Награда за најбољи филм првенац додељена је Жофији Остош за филм под насловом „Било куда“