31.12.2018.

Изложба посвећена зачецима хуманоидне роботике

Култура

Уколико вас у јануару пут доведе у Суботицу, а притом сте љубитељи роботике, онда неизоставно посетите Градски музеј, у ком је постављена изложба Рођење хуманоидне роботике: 50 година Центра за роботику Института „Михајло Пупин“.

Article image
31.12.2018.

Изложба, коју су организовали Градски музеј Суботица и Музеј науке и технике из Београда, посвећена је Центру за роботику Института „Михајло Пупин“, најстаријој лабораторији за роботику у Југоисточној Европи, чији рад је био пресудан за развој модерне роботике у свету.

Давне 1946. године, у тадашњој Федеративној Народној Републици Југославији, основани су Институт за телекомуникације и Институт за електротехнику. Након неколико реорганизација, припајањем ова два института, настао је Институт за електронику и телекомуникације "Михајло Пупин". Он је окупио велики број аматера, научника, инжењера и доктора, од којих су неки створили услове за настанак Лабораторије за роботику, која је један од пионира развоја хуманоидне роботике у свету.

У Градском музеју у Суботици, посетиоци имају прилику да виде оригиналне и јединствене експонате, које је Лабораторија изнедрила 60-тих и 70-тих година прошлог века. Међу њима је прва протетичка роботска шака на свету, тзв. „београдска шака“, коју су 1963. године конструисали професори Рајко Томовић и Миодраг Ракић. Ова бионичка шака има свих пет прстију који имају сензоре за додир и могућност хватања, која је упоредива са данашњом. Била је произведена у педесетак примерака који су уграђени пацијентима. Представља претечу свих бионичких протеза и вештачких помагала, а колико је била савршена за то време, говори и податак да су Американци хтели одмах да је откупе. Сви заинтересовани могу да виде и прве активне егзоскелете у свету, чија је намена била да повећају снагу и брзину кретања човека. Најуспешнија верзија, која је пнеуматски напајана и делимично механички програмирана, настала је 1972. године. Ту су и први индустријски робот антропоморфног типа УМС 1, едукациони робот серије Робед, део првог југословенског дигителног рачунара ЦЕР 10, прва потколена роботска протеза „Промона 2“, компјутерски програмирана ортотичка рука, делови Активног одела...

Кључан је био рад професора Миомира Вукобратовића, који је 1968. године, први у свету, решио проблем двоножног кретања робота помоћу Теорије тачке нула момента. Ова теорија је први пут примењена 16 година касније на Универзитету Васеда у Јапану, када је настао први двоножни робот. И дан-данас се ова теорија користи за кретање андроида, а она омогућава њихову стабилност и ход.

Експонати представљени на изложби дуго су били у запећку, заборављени, баш као и њихови изумитељи, од којих су неки, попут професора Миомира Вукобратовића, научници калибра попут Николе Тесле и Михајла Пупина.

Захваљујући изложби, првенствено млађи нараштаји имају прилику да виде и сазнају нешто више о претечама данашњих изума и онима који су их креирали. Изложбу прате и визуелни материјали на три екрана, како би била што доступнија новим генерацијама, које више примећују и боље разумеју када је нешто покретно.

Изложба о рођењу хуманоидне роботике и 50 година Центра за роботику Института "Михајло Пупин", биће постављена у суботичком Градском музеју до 31. јануара 2019. године.