31.05.2019.

„Гласници свемира“ стигли у Суботицу!

Култура

Да ли бисте волели да пред собом имате небеско тело, које је је милионима година лутало свемирским пространством, „преживело“ пролазак кроз Земљину атмосферу и пало на њену површину? Ако је одговор потврдан, неизоставно посетите Градски музеј у Суботици, где су изложени најпознатији „гласници свемира“ који су пали на подручје Балкана, али и они који су у збирку Природњачког музеја у Београду стигли из целог света.

Article image
31.05.2019.

Изложба "Метеорити, гласници свемира" представља јединствену прилику да се шира јавност упозна са неколико највреднијих оригиналних експоната који су баштина у Природњачком музеју. Уникатна колекција дело је аутора Александра Луковића, кустоса-минеролога Природњачког музеја. Она броји 32 експоната, међу којима су најпознатији метеорити са српског тла — Сокобањски, Јелички и Димитровградски, као и они са светски познатих локација, међу којима су Мудрабиља, Хенбери, Бјорбуле и Толука и Кањон Дијабло.

Најпознатији је Сокобањски метеорит који је пронађен 1887. године. Мештани Сокобање су тада приметили велику куглу која се уз велику експлозију распрсла. Није забележено да је причињена нека штета нити да је било повређених. Претпоставља се да је метеор имао око 80 килограма, а у околини су сакупљени комади који су укупно имали око 50 килограма. Највећи, тежак око 15 килограма, чува се у Музеју. Остали су донирани различитим музејима, од Лондона, Њујорка до Будимпеште и Загреба.

Други сачувани метеорит пао је на Србију само две године касније, у октобру 1889. године, на планину Јелицу код Чачка. Пао је, говоре старе белешке, "баш у време ручка". Пронађене комаде сакупио је и проучио професор Велике школе, Јован Жујовић. Природњачки музеј на поклон је добио примерак тежак око седам килограма.

Највећи метеорит који је пронађен у Србији је Димитровградски, дуго познат као "димитровградско гвожђе". Наизглед скромних димензија, са пречником око 45 центиметара, својим изгледом лако може да завара — тежак је читавих стотину килограма. Откривен је 1948. године.

Важно је напоменути да су метеорити са ових простора верни пратиоци Музеја од његовог оснивања. За њих се везују имена великана српске науке, професора Јосифа Панчића и Јована Жујовића, који су прикупили и проучили фрагменте ових метеорита, а добијене резултате публиковали крајем 19. века. Они су формирали и прве збирке метеорита.

Природњачки музеј у Београду чува и мали део једног од највећих и најпознатијих метеорита на свету — Мундрабиља, који је пронађен 1911. године у Аустралији. Укупна маса пронађених делова ове свемирске стене износила је 24 тоне, а највећи комад је тежак нешто мање од 10.000 килограма. Сачињен је готово у потпуности од гвожђа и мањим делом од никла.

Кроз изложбу посетиоци имају могућност да науче како да разликују метеорит од обичног стенског материјала са Земље, а сазнаће и поједине елементарне ствари попут порекла, поделе, важности изучавања ове појаве и др. С обзиром на то да ова изложба има за циљ едукацију и популаризацију, постављена је и макета кратера, метеорити у природној величини тј. како су они нађени на локалитету, infinity room који представља бескрајност свемира.

Изложба гостује у Суботичком Градском музеју до септембра.