Музеј „Главашева кућа“ један је од ретких, ако не и једини у окружењу, који самостално производи своје пиће како би домаћински угостили туристе и све своје посетиоце, каже домар Музеја, Јанош Косо.
—Ово је већ осми пут да организујемо ову манифестацију, а како и приличи, ту смо да пробамо слатко вино које смо процедили. Наравно, у плану је и печење ракије, јер немамо потребну количину грожђа да бисмо правили вино.
Циљ манифестације је да отргне старе обичаје од заборава и да омогући младим нараштајима да науче, али и оним старијим да се подсете, како се од грожђа некада правило вино. Музеј „Главашева кућа“ поседује стару муљачу и посуде, што доприноси аутентичности. Процес настанка вина од грожђа је просто — магија, истиче Татјана Влашкалин из Туристичке организације општине Нови Бечеј, јер се, како каже, никада не може добити исто вино од исте сорте грожђа истим технолошким процесом.
— Берба се обавља ручно, јер се на тај начин бобице најмање оштећују и пожељно је да се грожђе одлаже у плитке посуде или гајбице, како се грожђе не би сабијало и грожђани сок цурио пре времена, односно да не би почела ферментација раније него што је потребно. Након тога, приступа се муљању. Постоје два начина када причамо о традиционалним поступцима. Најинтересантније је свакако гажење грожђа које се радило у великим храстовим бурадима. Младе девојке стасале за удају су газиле то грожђе, што је заправо била прилика да покажу потенцијалним младожењама да су вредне, радне и лепе.
Зналци кажу да је људско стопало најфиније оруђе за дробљење зрна грожђа јер људска тежина није превелика, тако да се зрна здробе, али се не оштете. Поред тога, покрети ногу мешају сок и кожу грожђа, а то је начин да се постигну максимална боја и укус. Овако се третира најфиније грожђе. У Банату су се користиле и муљаче које су омогућавале да се бобице грожђа минимално оштете, а да сок исцури. Након тога примењивало се и пресовање, за које стручњаци тврде да није најпожељније јер се током овог процеса испуштају материје из коштица и петељки које нарушавају укус вина.
— После тога, сок се одлаже у храстову бурад где се раније процес препуштао природи. Дакле, ту су се одвијали разни процеси, ферментација, претварање шећера у алкохол и слично. Од 7 до 14 дана траје процес ферментације, након чега следи филтрирање, претакање вина и сви остали процеси који спадају у сектор неге вина од које и зависи његов квалитет. Вина која су се раније правила за кућну употребу углавном су се брзо и попила. Дакле, то нису биле велике количине вина, али богатији слој људи који је имао веће површине под виноградима, брижљиво је чувао вино у храстовим бурадима у подрумима. Тачно се знало која је берба у питању и све по реду. Рекла бих зато да вино и није алкохол, већ прехрамбени производ.
Вино се углавном износило и са поносом показивало на крсним славама, свадбама и слободно се може рећи да је то била нека врста статусног симбола породица које су правиле вино.
