08.01.2019.

Добар дан, бадњаче!

Култура

На православно Бадње вече у Дески прича се и српски и мађарски, када у црквеној порти одрасли и деца заједно налажу дрво бдења. У селу има много мешовитих бракова, те се у овим породицама негује традиција обе заједнице.

Article image
08.01.2019.

– Добар дан, бадњаче! – поздравља одабрани танак храст председник Културног друштва „Банат“ у Дески Кристифор Брцан. Наравно, сада није ту у својству председника: дошао је као глава породице, да одабере дрво за бадњак, дрво које се пали за време божићног бдења, у очекивању рођења Спаситеља.

Пада снег, покрива шуму и њиве, али не дува ледени ветар. Расположење је као што је некада било, када је скоро сваке године био бели Божић. Деца трчкарају око одраслих, грудвају се, падају у снег и поново се дижу. Пицур, патуљасти јазавичар, лаје и трчи за њима.

Глава породице освештава бадњак. Залије вином, дотакне свеже ломљени колач, посипа семење око дрвета. Онда високо подигне секиру и удара. Млади гласно броје са колико удараца ће одсећи дрво. Што мање, то боље. Обара се прошлогодишњи рекорд: ове године се танко, али жилаво стабло се предаје после двадесет једног удраца секиром.

Нуди се вино и ракија, сви могу да одломе парче врућег колача. Млади мушкарци узму на раме стабло, тешко напредују међу густим шибљем. Ионако мора да се стане код сваког колског пута, а у селу на сваком углу да се повуче ракија. У порти православне цркве у Дески ватра се пали у осам сати увече. Још увек пада снег, поред осветљеног црквеног торња одозго падају пахуљице, а одоздо лете варнице у ваздух. Оглашава се црквено звоно, на вратима цркве појављује се месни свештеник Светомир Миличић и крстоноше. Мушкарци подигну бадњак, достојанствено обилазе с њим цркву, након тога га свештеник освешта.

Присутни одломе за себе једну од освештаних грана са лишћем. Понесу је кући и ставе поред иконе свог свеца заштитника да их штити од невоља. Бадњак је храстово дрво свугде где храст расте, јер га сматрају оцем свих дрва и приписују му дејство истеривача демона. Отпевају Химну Христовог рођења, те на јаком жару спале дрво. И сада кружи понуда ракије, вина и колача.

У Дески је ова традиција очекивања рођења Христа и Бадњег дана – заједно са неким дугим старим обичајима – оживела почетком двехиљадитих година. Ове године је због снега било оно право старо расположење за Туциндан, када се загризе лепа црвена јабука и када се умије у снегу, да будемо целе нове године тако здрави, а да нам лице буде чисто, лепо и црвено као јабука.

Друштво говори и мађарски и српски. У селу где је до 1920. године већинско становништво било српско, сада ова заједница броји само од 80 до 90 чланова. И међу њима је много мешовитих бракова. Кристифору Брцану су и мајка и супрура Мађарице. Али сви говоре српски, укључујући и децу. У оживљавању српских обичаја учествују и Мађари, они такође постају део ове заједнице. А деца о томе не читају нити уче, већ заједно са одраслима учествују у обичајима.

Срби у Дески славе оба Божића. Католички празник има више одмора, православни је динамичнији. Питамо: да ли према оживљеним традицијама мора да се верује у религиозна учења, у првобитни циљ обичаја. Кристифор Брцан цитира једног ранијег, старог свештеника: од хиљаду људи, један се роди као истински верник. Остали у овим празницима углавном учествују због заједнице, због доживљаја заједништва.