07.03.2022.

Дан старијих жена

Култура

На међународни Дан жена, и када се не каже ништа, најпре мислимо на младе и средовечне жене у разговору о равноправности и о једнаким платама, о уважавању додатног рада у бризи за породицу и подизање деце. Ове године ћемо се за Дан жена осврнути на животни пут и данашњи положај старијих жена рођених после рата – baby-boomer генерације.

Article image
07.03.2022.

Читамо изненађујуће чињенице о томе колико су ратови допринели побољшању равноправности жена. Током два светска рата у XX веку, када су се мушкарци борили на фронту и велики део њих је и погинуо у борбама, раније карактеристично мушки послови остали су на женама, као и доношење одлука. Од тог времена жене су доказале да могу ваљано заузети улоге које су раније биле резервисане искључиво за мушкарце. Ојачао је међународни покрет жена, у различитим периодима у зависности од земаља, али жене су добиле право гласа, могле су да стекну имовину, као и зараду за егзистенцију, што је олакшало да се охрабре, на пример, да изађу из неуспелих бракова.

После Другог светског рата човечанство је у таласу надокнађивало изостанак рађања због борби и одсуствовања: до краја педесетих година прошлог века скоро у свим земљама су се рађале многочлане генерације. Припаднициf ових генерација су сада на крају своје шесте, почетку седме деценије. Већини њих је припао живот у раду и миру. Очекивани животни век у њиховом случају је повећан за скоро двадесет година. Већина је стекла некакву пензију, гарантовано збрињавање на минимуму сигурности за позне године. Генерације жена baby-boomerа (у Мађарској „Ратковска деца“) цео живот су училе и радиле. По правилу су имале мање плате од мушкараца, у мањој мери су учествовале у руковођењу на радном месту, више су имале посла у вођењу домаћинства и подизању деце, што се споља једва и примећује – а на крају су им и пензије мање. Постале су образованије – у просеку и од мушкараца – стекле су разноврсна искуства и знања, а пред њима је још 15 до 20 година живота, па није небитно како ће их провести.

Карактеристично је да мушкарци умиру раније. Многи то приписују тежем раду, преузимању више конфликтних ситуација, али велику улогу има и здравији начин живота: мушкарци су пили више алкохола, више су пушили, више су се угојили. Пред њих се нису постављала очекивања да зарађују добро, а да и поред тога остану фит и допадљиви. Сада остају једночлана домаћинства пензионерки. Данашњи свет нуди низ могућности за пријатно или прихватљиво спровођење преосталих година – а за то је (било би) потребно, поред релативног благостања дотичне старије даме, и благостање њене средине.

У сиромашнијим земљама – а међу њих се убрајају и Мађарска и Србија – није довољна просечна пензија за финансирање садржајног и здравог живота. Активан живот кошта – док бесплатно државно здравствено збрињавање није довољно добро, тешко може да се новац дугорочно сачува у сигурним инвестицијама. Будући да је из ове регије веома интензивно исељавање људи, управо је отежана помоћ унуцима, послови у домаћинству, чување деце, помоћ у учењу. Скајп и рачунарска техника доста тога надоместе, али не све. Самоћа и евентуалне болести повећавају менталне проблеме. Често не постоји подршка средине, нема организованих друштвених активности. Нажалост, на нашим просторима су чести случајеви да због материјалних брига још здраве пензионерке одлазе у богатије земље да за добре паре негују и од себе старије чланове тамошњих породица.

Поводом међународног Дана жена треба да мислимо на баке које имају широко знање, на наставнице које и поред пензије још раде, на неговатељице – и на могућности које ће, можда, и поред низа резултата, из њиховог живота заувек изостати.