Некадашњем краљевском јавном бележнику и истакнутом друштвеном раднику, Иштвану Иштванфију, његов родни град Нови Бечеј, одужио се за сва дела спомен-плочом, која је постављена на његову родну кућу, у Улици Соње Маринковић.
Иштванфи је рођен 1840. године у тадашњем Турском Бечеју. Студије права завршио је у Будимпешти, где је положио и правосудни испит, након чега је отворио адвокатску канцеларију у свом родном граду. Изабран је за представника у Општинском већу, а био је и члан оснивачке уредничке комисије листа „Торонтал“. Након тога, министар правосуђа га је именовао за краљевског јавног бележника, а постао је и члан Турскобечејског удружења за заштиту од поплава и унутрашњих вода. Такође, био је и члан одбора Турскобечејске штедионице, док је за своје заслуге у току опасности од поплава добио владино признање. Преминуо је у Новом Бечеју 1924. године.
Његова велика заслуга је што Тиса и данас вијуга уз сам центар Новог Бечеја. У време регулисања тока реке Тисе, Министарство унутрашњих послова Аустроугарске монархије донело је одлуку да се исправи, тако што ће бити неколико километара удаљена од овог градића. Чим су дознали за ову одлуку, грађани су упутили у Будимпешту делегацију на челу са Иштванфијем, како би објаснио министру шта таква одлука значи за један град који за свој развој има да захвали баш реци Тиси.
У свом одлучном говору, између осталог је рекао:„Леп је и славан посао регулисање реке, ако се то ради у правилном и поштеном смислу. Али, експериментисати милионима и бацити на просјачки штап овај крај, због такозваних техничких планова, рођеним у немирним и амбициозним умовима — благо речено представља несавесну и непатриотску уображеност... Клањајући вам се, у име нашег града, с поштовањем и са поверењем преклињем да детаљно размотрите проблеме Турског Бечеја и великодушно спречите остваривање тог немилосрдног плана, који би наш град и наш народ довео до пропасти. Преклињемо Вас, Ваше високо благродство, предузмите мудре и енергичне мере тако да историја ода признање Вашем високом благородству.“ Можда су баш ове речи учиниле да Тиса настави свој ток који који има од давнина.
Постављању спомен-плоче Иштвану Иштванфију и обиласку његовог обновљеног гроба, поред представника Туристичке организације Новог Бечеја, која је била један од иницијатора овог догађаја, присуствовали су и представници Јавнобележничке коморе Мађарске. Том приликом, Адам Тот, председник ове инстируције, истакао је да је сарадња између јавнобележничких комора две земље не само добра, него и пријатељска, братска.
„Трудимо се да пронађемо мостове који ће нас још више повезивати, а Иштван Иштванфи, јавни бележник, је један од симбол нашег повезивања. Мислим да је он и дан-данас пример за све нас, јер није радио само за Мађаре, већ подједнако и за Србе. Ми одавно чекамо да Србија стигне у Европску унију и то у такву Европску унију где ће Мађар моћи да остане Мађар, а Србин да остане Србин. Требало би заједно да градимо управо такву Европску унију“ — закључуио је Тот.
